Средином петнаестог века српска деспотовина је трпела континуиране ударе Турака.

У лето 1454. године султан Мехмед Освајач је кренуо са војском на Србију, заузео је Островицу крај Рудника, пленио све до Смедерева и напао је збег у Хомољу. Вратио се са 50000 заробљеника од којих је 4000 насељено по царским селима и читлуцима у околини Цариграда.

Судећи по једном летопису, Манасија је горела 1456. године.

На Србију је 1458. године кренуо беглербег Румелије, потурчени Србин Махмуд паша Анђеловић. Његов брат Михајло Анђеловић био је на челу протурске странке у Смедереву, која је настојала да град преда Турцима. Махмуд паша је 8. маја 1458. године био у селу Суботици. Ту су га посетила два дубровачка посланика Паладин Гундулић и Паладин Лукаревић, које је Дубровачка република послала, по савету царице Маре и слепог Гргура Бранковића султану, али их је он упутио на беглербега.Настојали су да добију повељу о слободној трговини и покушали су да подмите пашу са сребрним чашама, али их је он отерао. Два дана касније, 10. маја 1458. године, Махмуд паша је заузео Ресаву, а после и град Вишеслав код Пореча на Дунаву и Жрнов(Авалу). Ресаву је малобројна посада предала паши највероватније без борбе.

Слесеће 1459. године пала је престоница Деспотовине – Смедерево.