У лето 1887.године у ресавском крају се догодило крвопролиће које је познато под именом Ресавски или Деспотовачки бунт. У Деспотовцу је 20.јуна 1887.године заказан скуп сва три позива, ради прегледа спискова војних обвезника. Комисију су сачињавали два официра и један срески писар. Због превеликог посла, председник комисије је упутио људе из другог и трећег позива да дођу сутрадан. На зборно место су били локални радикалски прваци који су узвикивали да напредњаци треба да се побију, незадовољници су се скупили око председника Општине гложанске претећи му батинама и називајући га напредњаком. Његов пандур их је молио да га оставе. Председник општине је сео у кола и побегао а руља је камењем, кољем и батинама напала пандура и убила га. Уз вику „Удри напредњаке!“ руља је напала једног грађанина из села Тропоња који је севши у кола и потеравши коње, хтео да побегне. И он је убијен. За овим колима је потрчао и учитељ Обрен Росић да би се спасао. Стигли су га и руља га „премлати, натакне на ражањ и баци на улицу“. Многи грађани из Деспотовца, Роанде, Кованице и Плажана су побијени а повређени су из Великог Поповића, Буковца и других места.

И ван Деспотовца су се дешавала убиства. У селу Бобову је убијен општински писар. Бунтовници су тражили од њега да изда списак напредњака, мучили су га и тукли столицама „кад су га сасвим дотукли, метнули су му једну ногу столице у уста па се ређали да на столици један по један седе… Мртав је натакнут на колац и бачен на пут…“ У селу Војсци су једном сељаку везали за ноге камење и бацили га у реку Мораву те се утопио, а другом сељаку је разорена кућа. Кмета из села Јасенова су премлатили батинама па заклали секиром. У селу Глоговцу је обијена судница, запаљена акта и запаљена једна кућа. У селу Дражмировцу нападнут је кмет, али се откупио новцем. У селу Грабовици су убијеном избили зубе колцем. У селу Главна су нападнути и тучени људи па су им попаљене куће, у Деспотовцу је нападнутом грађанину избодена глава ножем. Бунтовници умало што нису ушли у Свилајнац. Становници села Дубља су видели 22.јула 1887.године између Дубља и Грабовице једну чету непознатих људи са „дугобрадим калуђером који развија неку повелику хартију“. Виђани су наоружани људи око Свилајнца.

Одређени су иследници у вези са овим дешавањима за срез ресавски, Паја Јанковић и Лаза Поповић, судије варошког суда, а за деловође су постављени Драгутин Гођевац, писар трговачког суда, Прока Кнежевић, писар касационог суда и Димитрије Тадић, писар београдског окружног суда. Иследне судије су радиле по групама у Глоговцу, Великом Поповићу и Деспотовцу. Ислеђивање у Свилајнцу је остављено за касније.

Напредњаци су нападани и убијани и у другим крајевима Србије, највише у околини Пожаревца где су хајдуци одводили људе, отимали децу и наплаћивали друмарину. У Ресави је убијено 20 напредњака, а преко 40 повређено, а у Србији 140 побијених напредњака, срушено око 50 напредњачких кућа и спаљено око 70 напредњачких имања.