Карађорђе је у јесен 1803. посетио Ресаву, био је код свог пријатеља Марка у Ресавици. Са њим и са другим виђенијим људима из Ресаве се договарао о устанку. Припреме за устанак вршили су поп Миљко у Миљковом Манастиру, Милосав Лаповац, поп Станиша из Црквенца, Ђура Сточић из Свилајнца, поп Ђорђе и кнез Петар из Гложана, Стеван Синђелић из Грабовца, бимбаша Милован и његов брат прота Милија из Ломнице и Јован из Ресавице. Враћајући се из Остружнице, где је узео барут, Карађорђе је 20. јануара 1804. посетио Стевана Синђелића и Милосава Здравковића.

Дахије су биле упознате са плановима за дизање устанка. Намеравали су да побију све виђеније људе, да поставе нове кнезове, да их доведу у Београд, узму за таоце док се народ не разоружа, део мушког становништва да побију, а део да преведу у ислам. Сечу познатијих људи у Ресави и Средњем Поморављу требало је да изведе Кучук Алија. Он је крајем јануара 1804. са триста људи пошао у поход до Јагодине и Ћуприје. Ћупријски муселим добио је задатак да у својој нахији убије кнеза Петра из Гложана, кнеза Милисава из Медвеђе и друге виђеније људе. Турци су у Ресави успели да убију само кнеза Петра; убијен је на раваничком мосту у Ћуприји када је донео сакупљени данак за своју нахију. Остали су се на време склонили. После одлуке о дизању устанка на скупштини у Орашцу 2/15. фебруара 1804. године, Карађорђе је писмом јавио Синђелићу и Милији Здравковићу да сакупе војску, попале ханове и побију субаше у целој нахији Ћупријској.

Устанак у Ресави подигао је Стојко Кривокоућа из Аџибеговца у Смедеревској нахији. Крајем фебруара 1804. године он је са 1000 људи прешао у Ресаву и водио борбе са Турцима код Ћуприје. У Ћуприју је из Видина у то време стигао Гушанац Алија са 800-1000 крџалија. Од устаника је тражио, ако желе да се стави на њихову страну да се призна за београдског везира. Пошто је одбијен покушао је да се пробије за Београд, први бој са крџалијама догодио се 11/24. марта 1804. на дубоком потоку код Ћуприје. На челу устанка били су Тодор (Стојко) Кривокућа, Петар Добрњац, Пауљ Матејић и Стеван Синђелић. Крајем марта 1804. Гушанац Алија је покушао пробој на Гиљу. После два неуспеха на Гиљу покушао је пробој десном обаом Мораве преко Свилајнца ка Пожаревцу. На брду Хум код Свилајнца 18/31. марта доживео је пораз од Ресаваца на челу са кнезом Милованом из Стењевца и враћен је према Ћуприји.

Стојко Кривокућа је погинуо у борбама с Турцима у Грабовачком потоку. Тада је погинуло доста његових људи, а једном су Турци одрали кожу с леђа збох чега је умро.

Средином априла 1804. ослобођена је Јагодина, а крајем маја 1804. и Ћуприја.