Пише: Стојадин Томић
Деспотовац је центар истоимене општине која обухвата територију
Горње Ресаве.
Атар насеља Деспотовац, до 2003. године, по површини (55 ха, 75 а, 83
м2), био је један од најмањих на подручју општине Деспотовац.
Одлуком СО Деспотовац из 1991. године коју је усвојила Влада Републи-
ке Србије, формирана је нова Катастарска општина Деспотовац. Она обух-
вата површину вароши Деспотовац и делове КО села: Деспотовац, Витанце и
Буковац и износи 695 ха, 98 а и 57 м2. За ту нову КО извршен је нови премер.
Нова евиденција катастра непокретности са подацима из премера ступила је
на снагу децембра 2003. године. Највећи атар има село Жидиље чија КО има
површину од 11.045 ха.
Катастарска општина Деспотовац граничи се са КО Буковац на северу,
КО Војник на југу, КО Витанце на западу и КО Милива на северозападу. Само
насеље Деспотовац се налази на 440 05’ 10“ северне географске ширине и 210
26’ 30“ источне географске дужине. Атар Деспотовац – Катастарска општина
Деспотовац протеже се од 440 0420“ (излаз за Ћуприју) до 440 0610“ (излаз
за Свилајнац) северне географске ширине и од 210 2500“ (излаз за Jагодину) до 210 2840“ (м. Mанасија) источне географске дужине.
Насеље – кота центра Деспотовца је на 190 м надморске висине. У одно-
су на коту у центру, најнижа кота у атaру је 180 м, у северном делу, на улазу
из Свилајнца, а највиша кота је 310 м, на потезу Брдо, у источном делу атара.
Деспотовац има карактеристике равничарског насеља.
Атар насеља чине потези: Смрдан, Камењари, Церје, Јовачко поље,
Пландиште, Војничко брдо, Равнине, Ђула, Орнице, Поновје, Варошки рејон,
Орашје, Брдо и Манастир.
Централни део насеља („Прва зона“) оивичен је улицама: Саве Коваче-
вића на северу и североистоку, Вулета Поповића на истоку, Савеза бораца на
југу и Раде Миљковић на западу. У „Другу зону“ спадају: Хански мост, Фазане-
рија, Бања, Пландиште код „Соколице“, железничка станица, као и насеља: Јо-
вачко поље на северозападу, Орашје на североистоку, на десној обали Ресаве
и Церје на западу, на десној обали речице Дубнице.
Деспотовац је и политички центар општине. У њему се налази седиште
локалне самоуправе, као и остале установе и институције битне за опстанак и
функционисање сваке општине, па и ове. Као градско насеље, центар је трго-
вине, услуга, али и здравствено, образовно и културно средиште општине.
Када би странцу на некој далекој тачки света покушали описати Дес-
потовац са свим значајним установама и институцијама које се у њему нала-
зе и чине га општинским средиштем, или када бисмо хтели оставити детаљно
сведочанство потоњим генерацијама о слици ове горњоресавске вароши са
почетка 21. века, онда би тај приказ могао да изгледа упараво овако:
„Као и већину градских насеља ове величине, која у жаргону називамо
варошима, мапу Деспотовца најлакше пратимо кроз три паралелне и истовре-
мено најдуже улице, од којих се главна назива управо по деспоту Стефану Ла-
заравићу. Уколико упознававање почињемо од северозападне стране, односно
из правца суседног Свилајнца, у низу важних и општем интересу намењених
установа налази се Основна школа „Деспот Стефан Високи“, на чији се објекат
физички наслања спортска хала. Школа и хала налазе се у Рудничкој улици
која се на трокраком раскршћу спаја са поменутом главном улицом деспо-
товог имена, као и са Улицом Стевана Синђелића, на углу на којем се налази
Техничка школа Деспотовац. На самом почетку Улице деспота Стефана Лаза-
ревића налази се, са десне стране, Центар за културу „Свети Стефан деспот
српски“, а са леве стране је „Електродистрибуција“. Крећући се напред, ка
самом центру вароши, наилазимо на зграду Поште и Телекома, Јавног кому-
налног предузећа „Стан“, Пореске управе и Народне библиотеке „Ресавска
школа“. На углу прелепог здања библиотеке, из Улице деспота Стефана Ла-
заревића улази се у Улицу Милосава Здравковића Ресавца, у којој се налази
зграда Општинске управе Деспотовац, чији део простора користи и одељење
Геодетског завода Србије, а изнад ње је и седиште Шумске управе Деспото-
вац. У самом центру Деспотовца, на рубовима градског парка, налази се Поли-
цијска станица Деспотовац, а у истој згради са бочне стране седиште је Јавног
предузећа „Ресавска пећина“, као и Војни одсек.
У непосредној близини Полицијске станице, у Улици Петра Драпшина,
налази се Општинска организација пензионера, као и Ватрогасни дом. Својим
даљим током Улица деспота Стефана Лазаревића прелази Хански мост, где
је и скретање према брдском и рударском истоку општине и наставља даље
до Моста краља Александра Карађорђевића, на реци Ресави, са чије се леве
стране налази Деспотовачка бања, а на брегу са десне стране, једна поред
друге, налазе се зграде Дома за стара лица и пензионере, болницa и хитнa
медицинскa помоћ.
Враћајући се преко Ханског моста, пут који на раскрсници води десно у
Улицу Саве Ковачевића, са своје леве стране спаја се са Моравском улицом у
којој се налази Центар за социјални рад и ЈП „Србија шуме“…
На главном градском тргу, названом по имену великог деспота, поста-
вљен је монументални споменик овом великом српском средњовековном вла-
дару. У непосредној близини трга је и аутобуска станица која се, као и трг,
налази између Моравске улице и Улице Саве Ковачевића.
Посебно важно место за већину житеља Деспотовца, како вароши, тако
и читаве општине, јесте градска пијаца која се налази у Улици Николе Пашића,
у непосредној близини трга. Даље, низ Улицу Саве Ковачевића је стадион ФК
„Слога“, а готово на њеном крају са десне стране, посебно вредан пажње је
каменолом „Ковиловача“, такорећи једини индустријски објекат у самом на-
сељу Деспотовац.
Да бисмо завршили ову шетњу Деспотовцем, наводећи све установе, ин-
ституције и објекте од јавног значаја, упутимо се још и ка Улици Савеза бораца
и то кроз Улицу Раде Миљковић, у којој се налази предшколска установа са
истим именом. Улицом Савеза бораца долазимо најпре до Општинског суда,
а недалеко одатле и до Дома здравља, чиме се наша кружна шетња Деспотов-
цем завршава, али само она која је имала циљ да помене јавне установе или
предузећа која једно градско насеље чине општинским средиштем, а живот у
њему лакшим и приступачнијим потребама савременог човека. Ипак, за такав
живот значајне су и све радње, трговинске, угоститељске и услужне, као и сами
грађани овог градића у Горњој Ресави, који дели судбину осталих малих сре-
дина у Србији, са свим њеним предностима и недостацима.
Имена ових улица, сасвим је извесно, нису случајно дата, јер она јасно
и недвосмислено указују на личности из националне историје која је својим
делом обележила овај крај, односно, на привредну делатност која већ читава
два века представља окосницу живота овдашњег становништва.
Села у првом кругу око Деспотовца, која директно гравитирају вароши,
имају статус приградских насеља, а то су Војник који се са југоистока наслања
на град и Милива која то чини на северозападу.“

Тект и фотографије су преузете из монографије С. Томића, Деспотовац, Деспотовац 2012.