Политички живот Краљевине Југославије 1937.године потресла је конкордатска криза. Конкордат, уговор који је југословенска влада потписала са Римокатоличком црквом, ратификован је у Народној скупштини крајем јула 1937.године. Конкордатску кризу су пратиле демонстрације противника конкордата (православног свештенства и народа) у Београду („крвава литија“) и другим местима. У раваничком и деспотовачком срезу велики противник конкордата био је раванички архимандрит Макарије Милетић, док је народни посланик Чедомир Пејкић, поштујући став вођства ЈРЗ-а у Народној скупштини Југославије гласао за конкордат. Тих дана је после тешке болести умро српски патријарх Варњава Росић. После гласања у скупштини српска православна црква је све министре и народне посланике православне вере који су гласали за конкордат искључила из Православне цркве, а с друге стране је вођство југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ), партије на чијем је челу био Милан Стојадиновић, народне посланике који нису гласали за конкордат искључили из странке. Чедомир Пејкић је остао члан ЈРЗ-а али је искључен из Православне цркве. Противници Чеде Пејкића у Јеловцу су говорили да је он за велике новце „продао Југославију“. Поп Митровић августа 1937.године није крстио његовог унука Петра, због санкција која је примењена према Чеди Пејкићу, народном посланику који је гласао за конкордат. Чедомир Пејкић се разболео и умро октобра 1938.године. Избори за народне посланике 11.децембра 1938.године запамћени су у Јеловцу по кандидатури Благоја Јоцића, власника рудника Баре. У време предизборне кампање Јоцић је одржао говор пред окупљеним народом у школском дворишту, на коме је после многобројних обећања рекао да „није довољно да само добије на изборима, важно је имати велики број гласова за собом, како би касније у скупштини, његова реч имал већу важност“. После одржаног говора Јоцић је позвао сељаке у кафану Миљка Милановића где их је частио пићем. Његови истомишљеници су га на рукама носили путем за Стрмостен.

На фотографијама: Чеда Пејкић, народни посланик и Благоје Јоцић, власник рудника “Баре”.