Туризам се као привредна грана почиње да развија тек отварањем за посетиоце Ресавске пећине 1972. године. Улаз у Дивљаковачку пећину је чобанима из села био познат одраније. Они су ту склањали стоку од невремена.Истраживања су почела 1962. године. Спелеолози, припадници Планинарског савеза Србије на челу са др Јованом Петровићем у току неколико експедиција (1962-1966. године) открили су лепоте пећине и истражили њене до тада скривене ходнике и дворане.Дивљаковачка пећина је највећа пећина у Горњој Ресави. Њен улазни отвор у Главни канал налази се на северној страни Дивљаковачког поља, односно на јужној падини Бабине Главе на надморској висини од 485 м. Укупна дужина свих канала који су до сада истражени износи 2830 м. Туристима су приступачни први и други спрат, док најнижим протиче вода. Стаза за разгледање пећине дуга је 800м.Главни улаз почиње пространом двораном која је названа ”Дворана колонада” јер су сталактити и сталагмити срасли у стубове – ”колоноде”. Дворана је дуга 60 м, широка 30 м, а висока до 15 м. Њен предњи део је покривен крупним кречњачким блоковима изваљеним са таванице. Стубови (колонаде), таванице и зидови су покривени злено-модрим лишајевима и маховином. Овде је, судећи по откривеним огњиштима у више нивоа, у разним етапама леденог доба живео праисторијски човек.”Дворана кошница” карактеристична је по три кратка здепаста стуба слична кошницама плетарама (тракама). Таваница ове дворане покривена је ситним шупљим цевчицама које подсећају на покошену ливаду. Са њих попут росе капљу капи воде.Главни канал од ”Дворане кошница” скреће на северозапад и има изглед подземног кањона. На десној страни је ров дубок преко 30 м широк 25 м, а висок преко 20 м. Овај део Главног канала завршава се кружном двораном високом преко 25 м. Таваница је са изгледом куполе, са ње се спуштају дугачки сталактити и изборане камене завесе. У овом делу су пронађени трагови праисторијског човека – врхови камених кипова, па је дворана названа ”Предворјем историје”. Од суседног канала дели је око 10 м дебео салив пећинског накита. Овај преградни салив има изглед окамењених водопада од белих и црвених кристала. Канлом доминирају два кристална бела сталагнита – ”Боба и Деја”.Доњом галеријом се долази до следеће дворане. Зидовима које чине срасли џиновски стубови и кристалним саливима она је подељена на неколико посебних дворана и један сложени вишеспратни канал. Централна дворана и један сложени вишеструки канал централне дворане. Од суседних дворана одвојена је предивним саливима и стубовима. Између Централне дворане, дворане Кипова и Коралног канала налазе се колонаде стубова високих до 30 м у доњем делу сраслих у јединствену баријеру. Изгледају као вишеспратне пагоде са надстрешницама од црвених и белих кристала.”Концертна дворана” је најпространија у доњој галерији – дугачка 60 м, широка 40 м, а највећа висина достиже 28 м. Врло је акустична, зову је и ”Дворана кипова” јер је са три стране окружују високи стубови налик на окамењене кипове. Међу стубовима доминира преко 12 м висок стуб ”Мајке с дететом” изграђен од црвених и белих кристала. Централни део дворане је подупрет стубом високим преко 20 м, а дебелим преко 12 м. Сферна купола је сва од разнобојних гроздова сталактита, а централно место у њој заузимају украси у облику крушке црвене, модре и беле боје.”Бобанова дворана” је повезана са ”Двораном кипова” дужине 40 м, ширине 20 м и висине до 30 м. У јужном делу, на таваници, почиње ходник усмерен преме горњој галерији и површини. У северном делу дворане налазе се кристално бели стубови са примесама црвене боје – ”Породица Тарана”. Са зидова се спуштају сталагмити и листасте паковане завесе. У северном делу дворане се могу видети мали бигрени басени испуњени водом прокопницом.Ову дворану са ”Коралним каналом” спаја тзв. ”Менза” која је тако названа јер су спелеолози овде обедовали. У њој се може видети ”Окомењени водопад”.Накит ”Коралног канала” састоји се од груписаних сферних бобица величине ситног грожђа, пећинских корала. Овде се може видети стуб од белог кречњака назван ”Ћурећи батак”, сталагмтит и сталактит који расту један према другом и удаљени су назван ”Љубавни састанак” (кроз 1000 година), сталагнит и сталактит које су се додирнули – ”Љубавни пољубац”. ”Блатна дворана” је названа по наслагама глине по украсима. Пећина је за туристе отворена од марта до октобра, сваког дана од 8-19 часова. У близини улаза у пећину налази се бифе, ресторан Топлица који може да прими 120 гостију, продавнице сувенира, а од 20–. године етнопоставка у талпари наниже пута.Ресавску пећину годишње посети око 50000 гостију. Најчешћи гости су ученици основних и средњих школа. Посебна атракција у сезони дечјих екскурзија седамдесетих година било је деда Дисино магаре.Први чувар пећине, од 1962. година, а на поседу чијих родитеља су направљени туристички објекти, био је Божидар Живановић, он је први радник „Ресавске пећине“.