Пише: Стојадин Томић

Центар Ресавског среза био је у Свилајнцу и за становнике многих пла-
нинских села, среска канцеларија била је далеко. Кметови ових села 12. сеп-
тембра 1870. године, затражили су од министра унутрашњих дела да Срез ре-
савски подели на два дела; да се формира Срез подгорски и да се дозволи
изградња „једног здања близу механе и дућана манастирског на друму, које
ће бити среска канцеларија“. Поред представника горњоресавских села, ову
молбу је потписао и председник Суда општине Војник Вуле Поповић.
Пошто није добијен никакав одговор, молбу је поновио 3. априла 1871.
године Милан Милосављевић, трговац из Војника. Министарство унутрашњих
дела је 14. априла исте године послало у Ресавски срез штабног официра г.
Јована Драгашевића, са задатком да обиђе територију и предложи како би се
поделио срез.
У извештају г. Драгашевић предлаже да нови Подгорски срез има 31
село, да канцеларија среза буде „где је меана села Војника код Манасије“. Г.
Драгашевић, такође, предлаже да се уместо назива места „Војничка меана“,
место среске канцеларије назове „Деспотовац“, по успомени на деспота Сте-
фана „који је Манасију и град јој зидао, јер је ово место само петнаест минута
од Манасије удаљено“. Овај извештај г. Драгашевић је послао 14. јуна 1871.
године.
Министар унутрашњих дела је 4. октобра 1871. године, предложио На-
родној скупштини да се формира трећи, деспотовачки срез у округу, као што
је предложио г. Драгашевић. Народна скупштина је 23. октобра 1871. године
озаконила стварање Деспотовачког среза, а министар унутрашњих дела је 4.
новембра 1871. године саопштио Начелству Округа ћупријског и да ће Среска
канцеларија бити у Војнику. Начелство Округа ћупријског је за канцеларију
Среза деспотовачког изнајмило једну стару зграду поред манастирске механе
од архимандрита манастира Манасија Кирила.
Среска канцеларија почела је да ради 22. фебруара 1872. године, али
стан нису имали још један писар и практикант са породицом. Архимандрит
Кирил је поред зграде Среске канцеларије почео да гради нову зграду за дућа-
не. У договору са среским начелником, архимандрит је изградио и станове
за особље Среског начелства за шта је, на име уговорене кирије, примао 125
дуката.
Како не би плаћали кирију манастиру Манасија, а створили боље услове
за живот чиновника Среза деспотовачког, Среска скупштина је решила да се
гради нова среска канцеларија, а да се разреже полугодишњи прирез од 2 ди-
нара за сваку пореску главу 1880. године.
Народни посланик за Срез деспотовачки Вуле Поповић, тражио је 1881.
године од министра унутрашњих дела да потврди да ће „столица среза“ остати
у Војнику, како би се за „кратко време образовала варошица Деспотовац“.
Те године је Деспотовац, насеље у формирању, имало: дућан и кућу где
је школа смештена, својина Стаменка Симића; манастирски дућан под једним
кровом, где станују дућанџија и практиканти срески; кућу са дућаном који не
ради, Радисава Милосављевића; две дуванџинице, од којих једна под кровом
манастирске механе коју држи Тома Андрејић, а друга под кровом реченог
дућана Стаменка Симића; једну механу Богосава Михајловића са кућом у
дворишту; један дућан до механе, у коме пушкар ради свој занат; једну зграду
манастира Манасије, од које пола служи за механу, а пола срез држи под ки-
рију за среску канцеларију; једну зграду за станове среских писара до механе;
новосаграђену кућу Томе Андрејића, са два дућана и стару кућу у којој живи;
једну кућу марвеног (сточног) трговца Гаје Милорадовића; кућа Јеремије Ма-
тића, абаџије, са дућанчетом у којој има радњу; једну „кућицу“ абаџије Ни-
кодија Милорадовића, у којој има радњу и једну воденицу манастирску. „Ове
су зграде око механе манастирске у којој је канцеларија среска смештена, а
одатле има до 5 минута до села Војника, у коме се простиру сељачке куће“. У
Војнику је било 150 пореских глава, а насеље око среске канцеларије је при-
падало општини Војник.
Представници села Деспотовачког среза су се састали у манастиру Ма-
насија 24. септембра 1881. године, и са те скупштине послали молбу министру
унутрашњих дела да се место Деспотовац прогласи за варошицу.
Краљ Милан Обреновић је 16. јуна 1882. године издао указ, на пред-
лог министра унутрашњих дела Милутина Гарашанина, којим је решено „да се
село Војник, у Срезу деспотовачком, Округу ћупријском, по изјављеној жељи
његових становника, од сада зове Деспотовац и да се село Деспотовац „прог-
ласи за варошицу“.
Председник и одборници Општине Велики Поповић су 31. јула 1883. го-
дине тражили од министра унутрашњих дела да се канцеларија Среза деспо-
товачког не подиже у Војнику, већ у Великом Поповићу. Архимандрит мана-
стира Манасија господин Кирил, затим, Вуле Поповић из Деспотовца и Аврам
Пејкић из Јеловца, по пуномоћју које су потписали кметови 18 села су 23. мар-
та 1883. године тражили да Среска канцеларија остане стално у Деспотовцу,
где је и до тада била. Између Великог Поповића и Деспотовца је отпочела
борба за место Среске канцеларије. Ипак, Среска канцеларија је премештена

1884.године из Деспотовца у Велики Поповић.
Кметови горњоресавских села на челу са Вулом Поповићем, председ-
ником Суда варошице Деспотовац, 16. јуна 1884. године купили су од архи-
мандрита Кирила, за 3.000 дуката, манастирску механу са целим плацем до
друма и са другим зградама. Кметови су платили дуг, који је постојао за зграду
код Управе фондова, од 700 дуката, а осталих 2.300 дуката је исплаћено у две
рате, о Ђурђевдану и Митровдану 1885. године.
На збору 23. јуна 1885. године, одлучивало се са којим ће селима варо-
шица Деспотовац образовати општину. Од 33 уписана гласача, гласало је њих
27, а следеће 1886. године, образована је „деспотовачка општина“ од вароши-
це Деспотовац и села: Бељајке, Вирина, Буковца и Витанца.
Указом краља Милана Обреновића од 16. јуна 1882. године,
село Војник се зове Деспотовац.
Указом краља Милана Обреновића, 16. јуна 1882. године,
село Деспотовац проглашено је за варошицу.
Те 1886. године, Среска канцеларија је враћена у Деспотовац који је се-
диште Деспотовачког среза. Следеће године, 20. јануара 1887. године, укинут
је Деспотовачки срез, да би 17. фебруара 1896. године, био поново формиран
од општина Среза ресавског.