Свети Сава је најзначајније српско име, он није само српски просветитељ у прошлости и у ове наше дане, када је просвећење и просветљење битно колико и опстанак, Сава је први српски светац. У наше време је прва одредница за Светога Саву – Школска слава. Знао је да је та његова мисија, поред бројних других, једна од најзначајнијих, јер без просвећења, кроз векове од Саве до данас, вероватно би се скрунило све, а скрунило се много од српског националног бића. Темељи народног идентитета које је поставио трају до данас. Окрунило се унутрашње народно тело кроз турчење и унијаћење, кроз национално одвајање читавих покрајина и њихово национално преобликовање у македонски и црногорски народ…

Живео је неку годину преко шездесет, о његовом лику највише говори фреска-портрет из манастира Милешеве, која је сликана у његово време. Умро је у Великом Трнову у Бугарској 14/27. јануара 1236. године, а сахрањен је у Милешеви. Тај дан се обележава као Савиндан. Са милешевске фреске нас гледа већ времешни архиепископ који који нас десном руком благосиља, док у левој држи кодекс. Два најјача Савина оружја су била вера и просвета. Да ли је и данас тако?

Шта нам раде првосвештеници и свештеници, да ли су на Савином путу? То они сами знају, а можда и незнају. Да ли су у слози или у неслози, да ли су им битнији епископски мерцедеси од душе своје и народне, да ли су сачували чисту веру и народ у вери, цркве и црквишта, или су их “братски” уступили онима који више себе не сматрају Савином децом? Чини се да би се и мирна природа патријарха Павла узнемирила, а строги Сава би многе расчинио , потчинио, много штошта прекинуо и укинуо… Могу ли се свештеници и епископи борити са сваковрсним искушењима у ово наше надматеријално и благоутробно време? Искушења је било свагда, али воља и вера ослобађају.

А шта је са просветом, образовањем, културом…? Свет се убрзано мења. Технологија нам нуди многобројне могућности, али и изазове. Технолошке револуције сустижу једна другу, сада смо у четвртој. Али треба да знамо, све се око човека мења, а човек се најмање мења! Исто је онако моћан и немоћан као пре више хиљада година, велики у вери и мали у невери, горостас у добру и непрепознатљив у недобру. Променили су се и усавршили само “алати” за овакво или онакво чињење. Политичари без основних знања господаре и државом и просветом, како у локалним срединама, тако и на државном нивоу. Игром случаја на челу просветног система Србије, министри просвете су и најобразованији, али само зато што “битније” ресоре узму неки други, а небитна просвета остане високообразованима. У наопако постављеном систему битнија је и поштованија старлета, од учитељице, битнији је ријалити програм од наставничког часа, битније су купљене дипломе од оних знојем и неспавањем стечених. А то наопако стање траје, институције пропадају, нада јењава, а ни патријарх, ни Академија наука не стају на страну исатине. Како стање стоји за неколико година ће “велики ријалити мајстор” да поставља председника САНУ. Успавани народ и заузети патријарх то неће ни да примете. Ретки појединци, који себи дају за право да дигну глас против ненормалности, испадну “бела вране”, будале, лудаци и усамљени. Они ће и даље држати час, али да ли ће успети у васпитању и образовању младих борећи се против неуких, корумпираних, неморалних…

Кад се Савин брат Стефан звани Првовенчани, окренуо Западу добивши од папе краљевску круну, Сава утврђује и учвршћује “веру прародитељску” и одлази васењенском патријарху и добија титулу архиепископа и самосталну цркву. Кад је његов братанац Радослав почео да истиче грчко презиме Дука, и да заборавља на лозу Немањину, био је смењен и на престо доведен његов брат Владислав. Сава се повукао са архиепископског трона препустио га Арсенију. Данас је то незамисливо чак и у кругу цркве. Не треба трошити речи на то шта би Свети Сава чинио у наше време. Јасно је да би интервенција на болесно народно биће била озбиљна, захтевна и болна. И у цркви, а камоли у држави. У време када је инфлација духа достигла врхунац, питање је којим би се све решењима прибегло?!

Добро је што смо још увек свесни да постоји Савин пут, проверени и једини прави за овај народ. Сигурни смо да ће сви они који нису на њему пре или касније постати прошлост и сви ћемо се трудити да се што пре обавију велом заборава као ружан са.

Нека је срећна слава Свети Сава свим Ђацима и свеколиком народу.