Пише: Санела Симић

Још један преображењски дан у Деспоовцу. Лето у свом зениту, упекла звезда…

Био би то дан  исти као у  било ком месту у ком живи  српски правовославни народ: велики црквени празник, један од дванаест Господњих празника у години, који се  прославља у знак сећања на  догађај у коме се Христова божанска природа учинила видљивом. Наиме,  Христос је повео на гору Тавор своја три апостола, Јована, Петра и Јакова и приказао се пред њима као светлост.

Преображење Господње је у Срба велико црвено слово, „тежак празник“, дан за одмор од великих и напорних послова, дан за кога се вежу бројна веровања и обичаји…

У Деспотовцу , као и свугде,  19./6. август  је све ово, али и дан када већ тридесет година за редом почињу Дани српскога духовног преображења као једна од највреднијих културних манифестација  које се током лета одржавају у Србији. Први Дани српскога духовног преображења одржани су далеке  1993. године и трајали  су три дана.  Окупивши у свом зачетку  умне и национално освешћене  појединце, међу којима је био  не мали број универзитетских професора, академика, уметника, али и  поједине Деспотовчане који су били истог става, Дани су рођени у идеји и жељи да покрену националну свест, уметност у свим њеним видовима, националну науку, културу у најширем значењу те речи, да све то слију у Горњу Ресаву у дане од Преображења Господњег до Успења Пресвете Богородице.

Тако су Дани почели. Године су долазиле, манифестација је трајала, напредовала је у сваком погледу. Доводила је у Деспотовац у те летње дане врхунске позоришне предтаве,  музичке концерте, балетске и оперске прваке, дечије представе, изложбе слика  које је до тада могла да види само публика у великим градовима,  хорове и културно-уметничка друштва  која су прослављала Србију широм света,  научнике који су кроз укупно 23 научна скупа осветлили  име и дело деспота Стефана Лазаревића, Манасије, Горње Ресаве, али и бројних опште националних тема.  Стотине чувених и истакнутих имена је уткано у три деценије трајања Дана, десетине и десетине оних који су учествовали у њиховој организацији и  одржавању.  Чак и људима који су годинама учествовали у припреми и реализацији манифестације, готово је немогуће да се присете свега што је Деспотовац угостио  од 1993. године на овамо. Немогуће је присетити се свих и свега!

Тек када читате ретоспективе и хронике Дана, тек када излистате хиљаде страна зборника радова са научних скупова, кажете себи: да ли је ово све могуће, да ли су  заиста сва ова имена, сви ови програми гостовали у овој вароши предходних деценија? Да, могуће је, десило се, а сведока је много.

Било је искушења, по некад се падало у њих. Има их још, чини се, све више и више.

Када је манифестацији додељивано име, додељена јој је и сврха, мисија, разлог стварања и трајања. СРПСКО ДУХОВНО ПРЕОБРАЖЕЊЕ. Колико је пута стварност коју живимо претила овом светлом и великом имену   и  колико ће још?  Шта је теже: сачувати српско име, изградити духовност у нама и око нас или се преобразити  по Христовом пресветлом лику? Све је тешко и захтева мукотрпни  труд. Али је ПРЕОБРАЖЕЊЕ најтеже. О, мучно ли је и недостижно преобразити се у светлост! Само је Господу то пошло за руком.  Ипак, важно је да верујемо да се преображење догодило и да му је важно тежити само када је оно пут ка светлости.

А преображењски дани у Деспотовцу нека одоле свим лошим струјама и великим искушењима и нека трају дуго!  На многаја љета!