Пише: Ненад Анжел

Сењски Рудник је и место где је 6. августа 1903. године, због тешких услова рада,
неадекватног радног времена, лоших услова за становање и живот рудара, нередовних
исплата зарада, избио први рударски штрајк у Србији. Непосредни повод за штрајк био
је отказ тројици синдикалних вођа – Давиду Секулићу, Добривоју Трнинићу и Миливоју
Ристановићу. Око 600 рудара прекинуло је рад, напустило Сењски Рудник и кренуло за
Ћуприју, док је једна делегација штрајкача отишла за Београд. Након 9 дана штрајк је
прекинут, када је тадашњи управник рудника Сава Новаковић дао обећање да ће испу-
нити захтеве рудара. Штрајк је знатно утицао на повећање свести рудара о неопходности
борбе за своја права и утицао на касније обликовање синдикалне борбе, како у Сењском
руднику, тако и у осталим привредним чиниоцима у Србији. Након Другог светског рата,

  1. године, нове власти су 6. август прогласиле за Дан рудара Србије, који се као такав
    и данас обележава у свим рудницима на територији Републике Србије. (Преузето из књиге: Ненад Анжел, Сењски Рудник и Равна река од оснивања до Другог светског рата…). На слици: Рудари на улазу у јаму Александров поткоп у Сењском руднику.