Телевизијска серија “Корени”, рађена је по роману Добрице Ћосића, за који је писац добио 1954. године НИН-ову награду. Сценарио је радио Ђорђе Миловановић, а кадрови су снимани највећим делом у селу Горњи Рачник код Јагодине. Емитована је крајем 2018. године, а у главним улогама су играли Жарко Лаушевић, као Аћим Катић, Слобода Мићаловић, као Симка, и Игор Ђорђевић, као Ђорђе Катић.

Пишући своје дело, Ћосић је изградио лик Аћима Катића користећи низ историјских ликова радикалских првака 19. века, али и неких људи из свог краја. Долазећи у Манасију, где је пред петсто људи одржао књижевно вече 22. августа 1996. године, Ћосић је у разговору са Радославом Рачићем, тадашњим председником општине, рекао да је лик Аћима Катића правио, између осталих, и по лику “деде своје жене”. Тада је говорио, да је пишући своја дела, морао да прочита томове и томове разноразне историјске литературе и упозна се са ликовима и догађајима с краја 19. века. Пишући о радикалском прваку Аћиму Катићу, Добрица Ћосић се сигурно упознао са биографским подацима такозваних “народних трибуна” друге половине 19. века: Димитрија Катића из Црквенца, Ранка Тајсића из Драгачева, Адама Богосављевића из Копривнице код Зајечара и других. Сви они су били оснивачи Радикалне странке и до краја остали верни својим изворним идејама народњаштва.

Буна у селу Прерово, коју подиже Аћим Катић, поклапа се са историјском Горачићком буном 1893. године у којој је Тајсић учествовао. Често се лик хајдука Николе из романа и серије везује за лик хајдука Милана Бркића због кога је Тајсићу суђено као јатаку.

Добрица Ћосић је сигурно био упознат са животом и делом Димитрија Катића – народног трибуна и оснивача Радикалне странке из Црквенца. Само презиме за своје ликове је највероватније преузео од Катића из Црквенца. Презиме иначе потиче од баба Кате, која се са Косова доселила у Ресаву.

Димитрије Катић је рођен 1845. године у Црквенцу код Свилајнца, од оца Милована Катића и мајке Латинке Протић, родом из Ломнице код Деспотовца.

Аћим Катић је, као и Димитрије, поседовао воденицу. Историја ове “Катићске” воденицеје била веома занимљива. Михајло Катић, Димитријев предак, је 1797. године купио “батаљено воденичиште”у селу Дубљу од Халид бега, житеља београдског. Слуга Аћимов Никола има пандан у историјском лику Димитријевог слуге Радисава Игњатовића који је вероватно радио у воденици. Ћосић није знао за њега, али је знао да су све имућније породице, посебно оне које су поседовале воденицу, имале слугу. Аћимов слуга Никола је изузетно уметнички развијен лик : “Једни причају да сам био калуђер у Манасији, украо манастирско злато, нешто проћердао, а нешто Ђорђе склонио себи, јер, кажу, никад не одлазим у цркву и никад се не крстим кад пијем ракију…”

Аћим Катић има два сина . Вукашина – који је завршио школе и Ђорђа, који је остао кући. Димитрије Катић је имао бројно потомство од којих су у животу остали кћерке и два сина. Симеон, инжењер и директор у Сењском Руднику, живео је у Ћуприји, био је члан Самосталне радикалне странке и лични пријатељ Љубомира Стојановића. Млађи син Илија, остао је у селу, а његови потомци и данас живе у Црквенцу.

Није само презиме заједничко Аћиму и Димитрију, већ и политичке идеје. И лик из романа и серије као и историјска личност су били сеоски кметови и посланици. Димитрије Катић је био и председник Народне скупштине. Крајем двадесетог века отшкринута су врата свим оним идејама којима је тежио Катић, парламентаризму, уставности и законитости, потпуној независности судске власти, потпуној одговорности извршне власти парламенту односно Народној скупштини из које проистиче, слободним изборима, јавном праћењу трошења нароних пара то јест буџетских средстава и борби за развој села и напредаку народа. Тим идејама је у филму тежио и Аћим Катић.