“Долази зима, хладна и дуга…” Ово не каже само песма, већ нам разноврсне нелагодности и невоље најављују и највиши државни званичници од којих би се трбало очекивати, с обзиром да су на извору информација, да говоре истину. Дакле, како кажу, очекује нас тешка зима. Биће проблема пре свега са енергентима. Поскупљење електричне енергије за привреду и становништво доводи до укупног повећања цена роба и услуга, као и до удара на кућни буџет. Цене већ континуирано расту. Сваки пут када уђете у продавницу видите већу цену производа. Али човек се на све навикне. Ако имате неизлечиву болест, саживите се са њом, каже једна пословица. У урбаним срединама земље, просечно домаћинство више од три четвртине троши на храну и пиће, становање, струју и транспорт. Како је грејна сезона већ почела, требаће знатна средства издвојити и за огрев. Цене огревног дрвета су увећане у односу на претходне године, мада последњих дана бележе пад. Просторни метар буковог дрвета, који је коштао 35 евра сада је између 60 и 70, а храстовина је са 40 скочила на најмање 70 евра. Квалитетан угаљ “Ресавица”, “коцка”, који је код накупаца коштао 140 евра по тони сада иде и преко 200. Дакле, поред хране, која је свакодневна потреба, главна ставка у буџету домаћинства ове зиме биће огрев. Пелет кошта око 38000 динара, а цепано дрво 22000 за 1,5 просторног метра палете. Да ли ће многоструко оптерећени буџети моћи то да издрже, или ће грађани поново потражити помоћ “сламарице”, ако већ није испражњена у претходним кризама.