У Поморавском округу пшеница је пожњевена на више од 11000 хектара, а на много мањим површинама пожњевен је јечам и тритикал. У селима деспотовачке општине обавља се жетва на преосталим парцелама које су засејане пшеницом и тритикалом. Кишни дани су одложили жетву, али сунчано и бескишно време је дало могућност пољопривредницима да доврше започети посао. У општини Деспотовац се вршу последње преостале парцеле.

Како наглашавају у Пољопривредној стручној служби Јагодина, просечан принос по хектару је 3,5 до 4 тоне по хектару, мада је забележен и принос од 5,6, па и 8 тона по хектару. Смањењеуприноса су допринели неповољни климатски услови у време наливања зрна, али и непримењивање свих агротехничких мера, висока цена минералних ђубрива…

Комбајнер Дзими из Витанца истиче:

“Услужна цена вршидбе у околини Деспотовца је 150 евра по хектару, док у планинским селима, због удаљености парцела, лоших путева и других отежавајућих околности цена иде до 160 евра по хектару. пшеница се предаје најчешће у откупним станицама у Великом Поповићу и у млину “Јовић”, али пољопривредници који имају складишне капацитете, жито остављају у својим домаћинствима. Цена пшенице на откупу у млину “Јовић” за највиши квалитет је 34 динара за килограм. Цена ће вероватно да иде навише, јер је род пшенице и тритикала мањи него уобичајено, суша прети да десеткује кукуруз, цена нафте полако расте, а не зна се да ли ће и када ће да стане, са ценом нафте расту цене услуга комбајнирања, превоза складиштења… Цена рада расте, трошкови производње следеће године биће далеко већи него прошле, те и то тера сељака да или тражи већу цену, или да сачува жито као стабилну вредност, за разлику од новца, чија реална вредност сваким даном опада. Чини ми се да улазимо у зачарани круг, а ради се о храни, то је нешто што би требало да буде последња одбрана Србије… “