На Дан државности Србије подсећамо се дана када је 1804. године у Орашцу подигнут Први српски устанак и када је 1835. године у Крагујевцу донешен Сретењски устав. Сретењски устав, чији је аутор Димитрије Давидовић, издавач првих српских дневних новина (Новине сербске), није значајан само као први српски устав, већ и као устав, који се за своје време, одликовао либерализмом и модерношћу, неочекиваним у држави која је тек закорачила у процес политичког, привредног и културног уздизања. Иако је после девет година војевања Први српски устанак завршен војним поразом и мада је Сретењски устав укинут после месец дана,они су остали темељи српске државности.

Mноги Горњоресавци су учествовали у борбама против Турака у Првом српском устанку, многи су са Синђелићем остали на Чегру код Ниша 1809. године. У борбама су показивали луду храброст, на Иванковцу, на Чегру или код Варварина…

Када су се завршиле борбе са Турцима, живот у миру доносио је нове изазове – изградња институција државе, борба за привредни и културни напредак… Кнез Милош Обреновић је владао апсолутистички, устав није постојао, те је Милошева воља била закон. Срби су се ослободили од Турака и окусили дражи слободе, отпор апсолутизму је трајао кроз све време владавине Милоша Великог. Српска револуција, која је почела Првим српским устанком 1804, а завршила се доношењем Сретењског устава 1835. године остварила је два велика циља, ослобођење од Турака и укидање феудализма. Зато 118. члан Сретењског устава каже: “Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним”.

Ево подсећања на те дане…
Јануара 1835.године против апсолутизма кнеза Милоша подигнута је буна. Вођа буне је био Милета Радојковић велики сердар расинске области, а један од организатора буне је био Милосав Здравковић Ресавац. Он и његов син Јован Здравковић су масовно подигли Ресаву 17, 18. и 19. јануара. Са мањим бројем војника Ресавац је отишао за Јагодину одакле је са осталима пошао на Крагујевац (престоницу) а већи број Ресаваца је био смештен у логору у Миливи под командом Милана Јовановића. Он је 30.јануара 1835. године тражио упутства од Јована Здравковића „јер људима нестало је леба“. Ова војска је после тога распуштена, пошто је кнез Милош одобрио програм побуњеника, те је буна стишана. У логору у Миливи су били стационирани војници из ресавских села. На скупштини фебруара 1835. године када је донешен Сретењски устав један од депутата Ћупријског округа био је Миљко Митровић из Јеловца. Његово име се налази међу потписницима на уставу…