Вода, земља и ваздух је нешто што се не продаје, дато нам је да их умерено користимо и оставимо потомству. Данас нама траже и узимају земљу, воду и природна богатства, а ми ћутимо као да они имају више правана на те ресурсе него ми и наша деца. Неодговорна власт би продала и оно што се не продаје, за шта се гинуло и крварило и што припада потомству.

Сви ми се бавимо неким својим пословима и нисмо упознати шта се дешава тамо негде у неком селу код Лознице, код Рековца или у Жагубици. Посебно нисмо упознати јер телевизије са националним фреквенцијама, које ми можемо да пратимо, о томе не извештавају. Тек кад се деси блокада улица у Београду и блокада аутопута 27. новембра 2021. године и кад су протести и блокаде настављени наредних субота, кад су друштвене мреже почеле да “пуцају” од информација о блокади, појавиле су се и информације и на националним телевизијама. Видели смо које проблеме имају мештани тих села препуштени сами себи на милост и немилост светској компанији “Рио Тинто” и слободно се може рећи издани од своје владе. Куће са раскривеним крововима и напуштена домаћинства у Горњим Недељицама подсећају на села кроз која је прошао ратни вихор деведесетих година прошлог века. Нису могли сами да се изборе док се није народ широм Србије подигао.

После тога су испливале на површину и друге афере око отварања рудника. Канадска компанија “Данди” намерава да отвори рудник злата Потај чука – Тисница у околини Жагубице, у Хомољским планинама и то у југоисточном делу општине. У процесу производње злата користи се високоотровни цијанид који остаје у јаловини и одлази у водотокове. Сматра се да ће бити угрожени врело Млаве, Бељаничка река и Хомољска потајница. Септембра 2021. године Министарство грађевина је објавило јавни увид Просторног плана посебне намене за експлоатацију злата за ово подручје који обухвата 292 километара квадратних, а у југоисточном делу овог подручја се налазе и делови атара села Сладаје, Пањевца и Липовице. У плану је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, док ће се прерада вршити методом лужења( испирања) у постројењу од 36 хектара. Употреба цијанида у екстракцији злата и преради код издвајања руде је “најчешћи примењиван метод”. У крашким подручјима, каква су Хомоље и Кучај, подземне воде би угрозиле крашка врела и водотокове. Загађена вода изазвала би помор живог света у рекама, а небисмо били сигурни да ли је вода у било ком извору удаљеном неколико десетина километара здрава за пиће. Угрожавањем Бељаничке река, притоке Ресаве и оптерећењем крашког подручја са јужне стране планине Бељанице, чији су извори подземним водама повезани са подручјем Хомоља, угрожавају се воде целе општине Деспотовац. Водоснабдевање водом из водовода у “горњим” селима или из деспотовачког водовода би било стављено под знак питања. Једном загађен извор је увек загађен!

Агенција “Гео Мин Про” из Смедерева је Општинској управи Деспотовац крајем прошле године упутила захтев за издавање информације о локацији о могућностима геолошких истраживања на деловима катастарских општина Липовице, Пањевца и Сладаје. Пошто Просторним планом општине Деспотовац тражени простор није дефинисан као налазиште и истражни простор злата, бакра и њима пратећим елементима, сагласност није издата. Поучени искуством “Рио Тинта”, где је влада потписала одређена документа, а да после притиска Београда, локалне самоуправе служе само да аминују одлуке појединих министара, Слободан Стојановић и група грађана су покренули петицију упућену Министарству рударства и енергетике и министру Зорани Михајловић у којој се каже “Ми доле потписани грађани општине Деспотовац смо изричито против рударских испитивања и отварања рудника злата на територији општине Деспотовац – К.О. Сладаја, Пањевац и Липовица. Разлог нашег противљења је очување извора питке воде и заштита реке Ресаве од загађења. Река и њене притоке су извор живота и опстанка народа на овом подручју”. У току је потписивање петиције у Деспотовцу и околним селима.

Челни људи локалне самоуправе ћуте. Уместо да стану на страну својих грађана, да закажу састанак код министра Зоране Михајловић и предоче јој став грађана Горње Ресаве који су изричито против отварања рудника компаније “Данди”, а за очување животне средине. И овако се број становника у општини смањује невероватном брзином, млади људи одлазе у иностранство и у велике градове, ако загадимо земљу и воду, претворићемо општину у пустињу у којој неће бити ни људи, ни стоке, а ни дивљачи. Почетком 2022. године – 4. јануара, подстакнути иницијативом Слободана Стојановића и упознати са могућим недаћама које могу да буду сличне или идентичне са оним у Горњим Недељицама, организовали су се и грађани села Липовице. Сазвали су збор којим је председавао председник месне заједнице Бојан Милановић, на коме је заузет став да су грађани против ископавања руде злата и бакра на територији села Липовице и околних села – Пањевца, Сладаје, Крупаје, Близнака и др. Збору су присуствовали и грађани суседних села. Са збора је упућен писмени протест компанијама, Министарству рударства и енергетике, Министарству заштите животне средине и локалној самоуправи.

Ваљда је сад свима јасно да не желимо нови “Рио Тинто” – односно “Данди” код нас и да смо спремни да своју земљу и воду бранимо свим средствима!