“Христос се роди” – традиционални је поздрав за Божић у нас. Каже се да свако село у Србији има свој обичај, мада постоји заједнички оквир. Тако и у Горњој Ресави има разлике у детаљима. Основне обичајне радње, које су установљене кроз двадесети век, заједничке су за већину села општине Деспотовац. На Божић 2022. године доносимо текст о божићним и новогодишњим обичајима из планинских села Горње Ресаве уз поздрав: Мир Божији, Христос се роди!

Божић се празнује као успомена на рођење Исуса Христа. На два дана пре Божића-Туциндан (5.јануар), уређује се прасе за божићну печеницу. На овај дан се не туку деца, јер ће целе године бити несташна и болесна. Кад неко неког удари, ударени брзо изговара „Чири, мири, изашли ти сто четири“ (чира).
На Бадњи дан, дан уочи Божића, мушкарци пре изласка сунца одлазе у шуму да секу бадњак, млад, прав церић или храст и бадњачицу – мањи цер или храст. Бадњак се сече секиром из три ударца, а прво се засеца са Истока. Пре сечења бадњака домаћин се крсти, пије ракију коју је понео са собом и моли се Богу.
Жене кући спремају божићни посни ручак и месе разне божићне колаче. Божићни колач се спрема од пшеничног квасног теста, одозго са пет печата ишаран поскурником (дрвеним печатом), спремају се мушки колачи, женски колачи-„гуске“ и колачи за децу –„голупчићи“. Ови колачи се шарају шарама од теста. За положајника се спрема колач „положајник“. Колачи за стоку су: за свиње „свињарица“, за овце „овчарица“ и за говеда „говедарица“.
Божићњак (божижњарче, божићна печеница) се пече на Бадњи дан, после вечере. Увече се уноси бадњак у кућу – Бадње вече. Бадњак уноси домаћин или неки одрасли мушкарац. Закорачивши десном ногом у кућу, домаћин поздравља укућане: „Срећно Вам Бадње вече“. Они му одговарају: „Бог ти добро дао и среће имао“. Домаћица на домаћина и бадњаке баца жито, кукуруз, орахе…Бадњаци се спуштају на огњиште.
Слама се уноси у кућу одмах иза бадњака. Некад је бреме сламе било увезано узицама а у последње време у џаку. После домаћина који носи сламу иду деца, домаћин говори: „Ква, ква… „ а деца „Пију, пију…“.
После тога долази бадњачка вечера. Она се стављала на разастртој слами. Домаћин се прекрсти, запали свећу, покади кућу кадионицом у коју се ставља тамјан. Укућани се крсте и седају за вечеру. Касније се вечера сервирала за сто а слама се у џаку стављала испод стола. Божићна вечера је посна, али богатија него претходних дана. Храна се не склања. Оно што се не утроши од хране, сутрадан се даје стоци, а посни пасуљ који може дуже да стоји чува се до Крстовдана.
На Божић (7.јануар) јутру рано положајник (полазник) долази у кућу. То је или случајни намерник или се позове дете из комшилука или дете из куће. Положајник не пије и не једе пре него што дође у кућу. Ступајући у кућу десном ногом, поздравља укућане: „Христос се роди и срећан Вам Божић“. Прилази ватри, узима жарач или ракљасту гранчицу од родног дрвета, најчешће шљиве, жара по ватри, удара по распаљеним бадњацима говорећи: “Колико варница, толико среће у овој кући, колико жара, толико пара,оваца и јагањаца,прасади, телади, пилића а највише деце, здравља и весеља“.
После обреда положајника часте пићем и храном, дарују га округлим колачем, босиљком и освојком вуне, а касније хлебом и новцем.
Узице којима је уношена слама у кућу полажу се у двориште на земљу у облики круга, а унутар се ставља жито. Кокошке кљуцају жито да не би ишле у село ван дворишта.
Пре ручка се замеси и испече Божићни кићен колач и „чесница“- округла проја која се при мешењу оцрта где треба да се сече.Треба да има за сваког укућанина по једно парче проје, и још једно „за путника намерника“. У сваки од делова се ставља по нешто: новац, босиљак (за здравље), делови од јарма (говеда), део од кошница (пчеле), и други делови од којих сваки нешто представља- овце, живину, свиње…. Ко нађе у чесници коју ознаку- имаће у наредној години посла у домаћинству са том стоком или ће се бавити воденицом (ако је поседује), или ће бити доброг здравља, имати новаца…
Божићни ручак је богат и свечан. Говоре се молитве, пали се свећа, домаћин окади свећу и укућане кадионицом, па он са неким другим мушкарцем из куће сече божићни колач на исти начин као и славски. Потом се ломи чесница и сваком од укућана даје се парче. На трпезу се износи месо од прасета божићњака. Глава и десна плећка од прасета се оставља за Мали Божић- Православну Нову годину 14.јануара. Поред печења спрема се и друга храна, кувани купус, гибаница, жута торта…
За Божић народ се поздравља са „Христос се роди“, а отпоздравља са „Ваистину се роди“.
Божић свако слави код своје куће. Кућа се не чисти ни први ни други дан Божића. Трећег дана у зору сакупља се и износи слама из куће, део сламе се ставља код кокоши, да би носиле јаја, а део се носи у шљивар и пали – да шљиве боље роде.
Од Божића до Крстовдана су „бели дани“, јер се мрси, или „некрштени дани“, јер се Христ није крстио до Крстовдана.
На ручку за Мали Божић –Православну (српску) Нову годину, износи се на трпезу плећка и глава од прасета божићњака. У ноћи између Крстовдана и Богојављења, по веровању, горе ватре у пољу на местима где је закопано благо.
За Крстовдан (18.јануар) се једу „свињарица“, „овчарица“ и „говедарица“, обредни хлебови који су прављени на Бадњи дан и посни ручак уз који се сервира пасуљ од Бадње вечери. Ујутру на Богојављење (19. јануар) се одлази на извор да се захвати вода (,,на Богојављење је вода са свих извора и бунара света“) и у њу се потапа босиљак или се одлази у цркву у суседни Стрмостен за богојављенску водицу. Деца скачу преко ватре (жара) и то мушка деца преко секире и ватре, а женска преко лопате из ватришта, „босике“ и ватре. Деци се даје да пију богојављенску водицу.На Богојављење се једу пихтије спремљење за Божић.

Богојављењем се завршавају божићни и новогодишњи празници.