Piše Tomica Simić

Despotice Jelene, kao da nije bilo u Srbiji prve polovine 15. veka ili se neko potrudio da se njeno ime izbriše iz sećanja. Rimljani su koristili termin “damnatio memoriae”, za zvanično brisanje osobe ili događaja iz javne uspomene, zabrana pisanja imena na spomeniku ili zabrana izrada portreta i poprsja, zabrana pominjanja imena. Ko bi to mogao da naloži? U Starom Rimu odluku je donosio Senat. U državi despota Stefana takvu odluku koja se tiče lično njega, a i šire, mogao je da donese samo on. Da li je i zašto despot Stefan Lazarević osudio Jelenu Gatiluzio na zaborav.

Konstantin Filozof, pisac despotovog Žitija bio je, nesumnjivo, izuzetan poznavalac života despota Stefana Lazarevića. Konstantin je, najverovatnije došao u Srbiju oko 1410. godine, ali on ne nagoveštava da je video despoticu Jelenu. Pitanje je da li je hteo i smeo da napiše sve šta je znao ili mnogo toga što nije bilo pohvalno o despotu. On nije ostavio podatke o njegovom braku. Pričajući o boravku mladog despota na Mitileni, 1402. godine, posle Angorske bitke i dodele despotske titule u Carigradu, zapisao je: “Tada je ovaj previsoki Stefan, o kome je reč, ugledao i kćer ovoga vladara, koju posle uze za ženu. Jer po materi je i ova nećaka caru Manuilu, od koga se i gospoda i taj rod nazivaju Paleolozi. Tada mu reče ovaj Kateoluz (Frančesko II Gatiluzio): “Koju hoćeš od mojih kćeri uzmi sebi za ženu”. A ovo se dogodi uz savet i sudelovanje carice Jovanove, njezine sestre.”

Ženidba Jelenom, ćerkom Frančeska II Gatiluzia i sestrom Irine Gatiluzio, supruge vizantijskog cara Jovana VII, bila je politički brak. Stefan Lazarević je ovim činom ušao u savez carigradskog cara Jovana VII i Frančeska II Gatiluzia, vladara ostrva Mitilene. Jovan VII je od 1403. do 1408. vladao Solunom, zajedno sa svojom ženom. Jovan VII i Stefan Lazarević su bili pašenozi. Zato od cara Jovana VII i dobija titulu despota, najvišu posle carske, koja se dodeljivala najbližim carskim rođacima.

Svadba je obavljena 1405. godine. To nam potvrđuju dve razrešnice računa Vukši Mišetiću, koje je 12. septembra 1405. godine na Rasini potpisala monahinja Evgenija. U njima je zabeleženo da su izdate “kada se gospodin despot ženjaše”. Ubrzo posle toga, 11. novembra 1405. godine u manastiru Ljubostinji preminula je knjeginja Milica,u monaštvu Evgenija, majka despotova.

Zašto despot Stefan ni u jednom od sačuvanih dokumenata sastavljanih nakon ženidbe nije pomenuo suprugu despoticu Jelenu? Tek je u povelji manastiru Velikoj Lavri, pisanoj 2. jula 1417. godine zabeleženo “Stoga i ja smatram se, premda nedostojan, da ulazim u brak”, čije značenje je teško razjasniti. Lik despotice Jelene nije freskopisan, njen portret nije zabeležen ni u manastiru Resavi, koja je oslikavana oko 1418. ali ni u drugim manastirima iz tog vremena. Neki istraživači misle da je ona ubrzo posle udaje umrla ili je napustila Srbiju. Bilo kako bilo, njenog lika nema u Manasiji. Da je umrla na despotovom dvoru, uz njegovu pažnju i ljubav, njena prerana smrt bi izazvala bol i tugu kod despota, a s tim i odluku da se sećanje na nju održi i produbi, da se njen lik ne zaboravi. Nepostojanje portreta vladarke, nas nagoni na zaključak da su se ona i despot rastali zbog loših bračnih i porodičnih odnosa. U manastiru Rudenica mladi despot je prikazan sa bratom savladarom Vukom Lazarevićem pre nego što se oženio. U manastiru Ljubostinja koja je živopisana nekoliko godina posle njegovog venčanja, opet je predstavljen sa savladarom, a bez supruge. Sdruge strane, u manastiru Jošanici na severnom zidu priprate pored slike suverena nalaze se slike dve žene, za koje se pretpostavlja da su despotica Irina Kantakuzin, supruga despota Đurđa i despotica Jelena Paleolog, supruga despota Lazara. U Esfigmenskoj povelji predstavljena je cela porodica despota Đurđa Brankovića, uključujući i despoticu Irinu. Dakle postojala je praksa, pre i posle despota Stefana, da se pored vladara freskopišu i portreti njihovih supruga.

Da li je Jelena Gatiluzio napustila Srbiju? Da jeste za nju bi se znalo. Pretpostavlja se da bi se vratila Gatiluzijevima. Njen otac Frančesko II je umro 1404, ali je Mitilenom vladao njen brat Jakopo od 1404-1428. Njena sestra Irina je posle smrti muža Jovana VII iz Soluna otišla na ostrvo Lemnos takođe pod vlašću Gatiluzijevih. Tamo se zamonašila pod imenom Evgenija. Samo se despotica Jelena nigde ne pominje.

Jelena Gatiluzio je verovatno ili preminula u Srbiji ili se vratila na Lezbos i ubrzo preminula. Na Lezbosu o njoj nije ostao trag, a u despotovini je bio verovatno zabranjen.

Vladari su se u srednjem veku ženili više puta iz političkih, ličnih i drugih razloga. Despot Stefan se više nije ženio. Nije imao potomstvo. Da li u tome leži sukob i bračni brodolom Stefana i Jelene Gatiluzio?

Ostaje da pretpostavljamo koja je bila uloga u osudi despotice Jelene na zaborav Kalojana Rusote, uticajnog Grka, rizničara i čoveka od poverenja despota Stefana. On je verovatno znao sve despotove tajne. Sahranjen je s druge strane zida, nasuprot grobu despota Stefana, gde obično leže duhovnici ktitora.

Ostaće nepoznanica ko je sve učestvovao u proterivanju iz javne uspomene despotice Jelene Gatilizio, ali je sigurno da je u tome poslednju reč imao despot Stefan Lazarević.