У холу основне школе “Деспот Стефан Високи” већ више од месец дана се скоро свакодневно одвија несвакидашњи посао. Овај рад није уско везан за образовање и васпитање деце, али ће сигурно подупрти и умногоме помоћи у културном уздизању у временима која долазе. Јелена и Дејан Недељков осликавају источни зид на првом спрату школског хола. Школа добија још један печат и подсећање на живот и рад деспота Стефана. У приземљу, са леве стране од улаза, више деценија пажњу посетиоца школе плени поставка копија повеља и рукописа деспота Стефана и ресавског скрипторијума – познате Ресавске школе. Са десне стране од улаза је савремени приказ Манасије, уметничко виђење сликара Радосава Стојановића, некадашњег наставника у школи.

Јелена Обрадовић је и сама својевремено похађала основну школу у Деспотовцу. После завршене средње туристичке школе у Деспотовцу, уписује сликарство на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију , где је и дипломирала. Како се сродне душе увек негде сретну, у време студија, она упознаје свог супруга и сарадника Дејана Недељкова из Опова.

Идеја о осликавању једног зида школе приказима из живота деспота Стефана је стара. Монументално здање основне школе у Деспотовцу, са својим пространим холом и зидовима који вапе за фрескописцима, као да су створени за осликавање. Беспредметно је размишљати о другој теми, осим деспота Стефана.

Константин Филозоф или Константин Костенечки је Житије деспота Стефана писао по налогу и наговору тадашњег патријарха Никона и “дворских начелника” негде између 1433. и 1439. године. Добар познавалац прилика на Балкану и у Србији почетком 15. века, позван од деспота да припомогне у њеном културном уздизању, реформатор и писац, оставио нам је непроцењиво драгоцене податке о деспоту и његовом времену.

Јелена и Дејан Недељков су живот деспотов представили кроз слику и боју. Константиново Житије и фреска ресавских сликара били су “свети оквир” у коме је створена ова велика композиција, осликано житије. Школа и град су добили још један ликовни приказ деспота, његовог живота и његовог времена, који ће незаобилазно бити помињан кад се говори о портретима деспота Стефана.

“…А шта да кажем о ономе Стефану који је од Лазара и Милице засијао, показавши у себи премного од њихових особина…” На првом делу композиције представљен је млади Стефан уз кнегињу Милицу и кнеза Лазара на двору у Крушевцу.

“…Било да је реч о ратовањима, борби и уметности, која многима није лака, у свему овоме био је први и друге упућиваше…” У другом делу композиције приказан је деспот Стефан на коњу као витез, ратник и владар.

 На трећем делу композиције представњена је Манасија, црква – маузолеј, деспотов двор и Ресавско утврђење. “…Нашавши најприкладније и најбоље место, где је требало да буде црква, помоливши се приступи делу и положи основ у име Свете Тројице…И тако се многим и неисказаним трошком сврши и украси црква и град около…” При дну је савремена зграда основне школе која носи име деспота Стефана Високог.

Следећи део је Ресавска преписивачка школа, својеврсни универзитет деспотовог времена, која је била стециште најученијих људи Србије и Балкана. “…Где више пута нису успеле војске, које су се потрудиле, и оружје многих лађа, ту је успевала једино просвећеност…” говорио је Константин.

На последњој слици композиције је деспот Стефан представљен као писац који пише своје “Слово љубве”.

Деспот – витез и ратник, градитељ и владар, реформатор и писац, светитељ…Таквог деспота су нам представили Недељкови.