Јован Петровић је рођен 11.01.1928. године у Белој Паланци. Основну школу је завршио у месту рођења ,а гимназију у Пироту и Нишу. Дипломирао је на катедри ПМФ-а у Београду 1952. године. На истом факултету је јула 1959. године одбранио докторску дисертацију под насловом „ Гатачко поље – регионално географска испитивања“. Био је асистент на ПМФ-у у Београду, а 1962. године изабран је за доцента на катедри за географију Филозофског факултета у Новом Ссаду. Прелази на новоформирани ПМФ у Новом Саду 1969. године. За ванредног професора је изабран 1970. године, на ПМФ-у у Новом Саду, а за редовног професора 1975. године. Пензионисан је 1992. године, живео је у Београду са супругом и имао је двоје деце.

Још у студентским данима је почело његово итнересовање за геоморфологију карста. Заједно са академиком Браниславом Букуровом  оснива катедру за географију на Новосадском Универзитету 1962. године.

Написао је већи број уџбеника и приручника за студенте. Важио је за строгог, али омиљеног професора, његов кабинет је увек био пун асистената, студената и новинара… Генерације студената га памте по теренским вежбама.

Са својим тимом спелеолога истраживао је велики број пећина и јама широм Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, али и ван граница Југославије.  Истраживања је обављао у научне сврхе, за потребе развоја туризма ( Ресавска пећина, Мермерна, Радавичка, Цетињска…) у циљу водоснабдевања, за потребе војске…

Сарађивао је са бројним новинарским и ТВ кућама, новинарима и ТВ сниматељима ( Милан Ковачевић, Пера Оторанов, Владимир Ракић, Александар Мишић…).

Написао је већи број научних радова и књига. Једна од његових књига је и „Ресавске пећине“  издата 1971. године након истраживања на територији Горње Ресаве.

Јован Петровић, професор Универзитета и спелеолог је са својим тимом открио Дивљаковачку, тј. Ресавску пећину. Благо у дубини земље којим се дивимо ево већ пола века први пут су угледали спелеолози на челу са професором доктором Јованом Петровићем. Истраживања су почела 1962. годне, а Ресавска пећина је за посетиоце први пут отворена 22.04.1972. године.