Пре Другог светског рата једна улица у Деспотовцу је носила његово име и не само то, много тога у нашем округу је подсећало на њега.

Симеон- Сима Катић био је син Димитрија Катића, председника Народне скупштине из Црквенца и сам народни посланик у Народној скупштини Краљевине Србије. Занимљиво је да је Димитријева мајка, а Симина баба била из угледне породице Протић из Ломнице. Сима Катић је рођен 22. јула 1865.године у Црквенцу, а кум на крштењу у цркви у Гложану је био Милован Маринковић. У родном селу је завршио основну школу. Грађевински факултет је завршио у Минхену у Немачкој. Био је ожењен Љубицом Хаџи-Павловић. Радио је као технички директор у Сењским рудницима а живео је у Ћуприји. Познати су његови пројекти трасе пруге од Марковца до Ресавице и Ћуприја-Сењски Рудник-Равна Река 1908.године. Пројектовао је мостове на Морави, од Ћуприје, Глоговца, Рибара и Свилајнца који је срушен током Другог светског рата. Трасирао је путеве и градио насипе против поплава. У Црквенцу је пројектовао зграду земљорадничке задруге „Амбис“ 1903.године и зграду општине црквеначке.
Симеон Катић је био члан Самосталне Радикалне странке. Био је лични пријатељ Љубомира Стојановића. На листи самосталне Радикалне странке кандидовао се на изборима за Уставотворну скупштину 1901.године – био је носилац листе за Mоравски округ и после победе постао посланик у Народној скупштини Србије. На септембарским изборима 1903. године веома убедљиво побеђује у округу, постаје посланик и у том мандату је изабран за потпредседника Скупштине Србије. И на изборима 1905.године побеђује као носилац листе за Mоравски округ. На ванредним изборима 1906. године добија већину као независни кандидат. На изборима 1908.године као самостални кандидат бива други и не улази у скупштину. После неколико година, 1912, носилац је листе самосталне Радикалне странке за Mоравски округ, али не улази у парламент.
У Балканским ратовима 1912. учествовао је као резервни мајор инжењеријских јединица војске. На Косову се разболео од жутице, умро 1913. године и сахрањен на црквеначком гробљу. Симеон Катић и Љубица Хаџи-Павловић су имали више деце, нека деца су рано умрла, Синиша Катић и Мирослава Мица Катић. Његов син Воја Катић је студирао медицину у Београду, Загребу и Братислави, познат је по левичарским идејама, учествовао је у демонстрацијама, био посматрач на Вуковарском конгресу КПЈ и дружио се са Ђуром Ђаковићем, Благојем Паровићем и Родољубом Чолаковићем. Због својих идеја био је ухапшен и издржао је затворску казну. После Другог светског рата вратио се у Црквенац где је живео до смрти 1966.године.
Радмила Катић, ћерка Симе Катића, рођена је 1904. године у Црквенцу, завршила је француску књижевност на Сорбони у Паризу, радила је као професор у Београду и бавила се преводилачким радом. Умрла је 1989. и сахрањена је у Београду.
Десанка Катић, кћи Симе Катића, завршила је Филозофски факултет у Београду а радила је као професор у гимназији у Свилајнцу. Била је удата за професора Александра Лазаревића, али је рано умрла од туберкулозе.

Ово је само подсећање на једног изузетног човека са наших простора, градитеља, демократу, родољуба, човека који је оставио траг…