Пише: Ђорђе Вулић

У парку, поред зграде Центра за културу, преко пута зграде Електродистрибуције, у улици Деспота Стефана Лазаревића, некада се налазила биста Александра Живадиновића Шпанца. Био је једини шпански борац из Деспотовца, па је после његове смрти, СУБНОР почетком деведесетих година 20. века наручио и поставио бисту. Поред бисте Петру Жалцу, кoja jе постављена испред средње школе, била је ово друга биста једном левичару, које је у Деспотовцу поставило удружење задужено за неговање сећања на време и људе, пре свега левичаре и комунисте, који су се борили у Другом светском рату. У октобарским демонстрацијама 2000. године демолиране су и бисте Аце Шпанца и Петра Жалца. Бронзане бисте су нестале, а постаменти из којих су исчупане су дуго стајали да подсећају на “време промена”, док у наредним годинама у акцији уређивања простора испред Техничке школе и Центра за културу нису склоњени и они. Биста Петра Жалца се налази у Техничкој школи, неким замешатељством је сачувао школски домар Бане Спасојевић, док се бисти Аце Шпанца губи сваки траг. Било је предлога да се биста Петра Жалца смести у Завичајно одељење Народне библиотеке “Ресавска школа”, али тадашње “демократске” локалне власти нису имале слуха за то. Ко је био Александар Живадиновић Шпанац чија је биста скоро деценију украшавала парк ипоред Центра за културу?

Александар Живадиновић из Деспотовца био је један од 1900 југословенских добровољаца у Шпанском грађанском рату 1936 – 1939, припадник Интернационалних бригада и један од 250 југословенских бораца који су се вратили у Југославију.

У краткој биографији коју је о њему написао француски историчар Ерве Лемел стоји:

Александар Живадиновић, рођен је у Деспотовцу 1910. године. Завршио је обућарски занат. Након Шестојануарске диктатуре 1929. када је краљ забранио рад опозиционих политичких партија и синдиката, као активист КПЈ емигрирао је у Белгију.

У Шпанију је стигао из Француске 10.01.1937. године и ушао у састав батаљона ‘’Димитров’’, једне од десет артиљеријских батерија Интернационалних бригада југословенских добровољаца. Радио је у санитетској служби. Затим је био преводилац за Совјете. Два пута рањаван. Могуће је да је добио чин капетана.

После слома шпанске Републике и победе фашистичких фаланги Франсиска Франка, емигрирао је у Француску почетком 1940. године где поново ради као обућар.

Током нацифашистичке инвазије на Француску у јуну 1940. године, прикључује се француском покрету отпора и постаје члан Комунистичке партије Француске.

У Београд се враћа 1949. године. Један је од оснивача Матице исељеника Србије.

Преминуо је 05.09.1987. године у Београду.

У Зборнику ШПАНИЈА 1936-1939, објављена су два чланка Александра Живадиновића: први, под насловом ‘’Из Рада у француском покрету отпора’’, том IV, стр. 551-553; други, под насловом ‘’Ница – Шпанија – Шпанија – Тулуза’’, том V, стр. 66-69. Подаци о њему се налазе у књизи: Шпанија: 1936-1939: зборник сећања југословенских добровољаца у шпанском грађанском рату; [предговор Сантиаго Кариљо] – Војноиздавачки завод, Београд, 1971. Фотографије се налазе у Завичајном одељењу Народне библиотеке Ресавска школа.