Живимо још једно сушно лето, у ишчекивању кише, гледамо како извори пресахњују, како се биљке суше…

У чему је основни проблем, осим у климатским променама? Проблем, који нас мучи сваке године у Деспотовцу, а у појединим селима без водовода, деценијама уназад, није препознат од власти. Не постоји уређена водоводна инфраструктура у највећем броју насеља, да не кажемо да не постоји ни канализација, отпадне воде се изливају у пропусне септичке јаме што представља проблем за себе. Пречишћавањем отпадних вода, оне би се могле користити као техничка вода за индустрију, те за поливање засада. Овако се и поред апела и забрана најквалитетнија питка вода користи за наводњавање и прање улица.

Сушна лета са дужим бескишним перидима, намећу свима нама, како свакој породици – домаћинству понаособ, тако и држави у лику локалне самоуправе и владе Србије, да се осмисли озбиљна стратегија која се тиче водоснабдевања општине Деспотовац, која би била сегмент стратегије развоја општине, коју тренутно немамо. Овим задатком трба да се бави струка, специјализовани институти и тимови инжењера – пројектаната водоводне инфраструктуре. Нова стварност намеће тражење нових решења. Да ли се мисли да ће за 20 година неко пристати да живи у нашим селима без водовода, без воде. Питање канализације се на срећу напретком технологије решава аутономним пречистачима отпадних вода из домаћинства. Али питање воде – питке воде, техничке воде за домаћинства и воде за напој стоке на селу, као и воде за наводњавање пољопривредних култура без чега више ни не треба размишљати о било каквој производњи, остаје питање опстанка.

Потрошња воде по глави становника се повећава, али се по нашим селима смањује број грла стоке, наводњавају се мање парцеле, пластеници и баште, а веће парцеле чекају одговор неба у виду кише. После дужег периода суше, наши сељаци говоре “Кад нема кише, добар је и град”.

Треба, дакле, урадити стратегију водоснабдевања, са освртом на кретање броја становника. Додуше, ако се ништа не предузме око овог примарно горућег питања које се тиче невероватне брзине смањивања становника, инфраструктурни ресурси који какви-такви постоје биће довољни за живот, осим за производњу. Али ако се планира било каква пољопривредна производња у будућности у нашим селима, мора да се реши питање воде, правилно и планско коришћење ресурса – планитање засада и фарми и акумулирање воде за летње месеце. Ово велико питање за општину Деспотовац, ако се решава на нивоу домаћинства, па чак и на нивоу појединих села, даће ограничене резултате. Питање треба да се решава на нивоу целе општине или шире. Река Ресава као жила куцавица Горње Ресаве, не само да даје могућност за путну инфраструктуру, већ је и основни водни ресурс општине. Чини се да је изградња хидроелектрана, без адекватних акумулација, које би решиле питања како поплава, тако и питања акумулације воде за сушни период, одложила решење, бојимо се, за дужи период. Уз производњу електричне енергије, омогућило би се равномерно снабдевање водом, укључујући и наводњавање њива, у највећем делу општине. Изградњом цевоводних хидроелектрана направљено је дупло зло, коритао реке је скоро пресушило што је својеврсна еколошка катастрофа, а питање акумулације је стављено на дуги штап.

Наш грађанин села је навикао да се узда “у се и у своје кљусе”, јавни водоводи се кваре, цеви пуцају, а кад би него у време највеће потрошње, кад се заливају баште, као да стока на фарми може да чека више сати без воде. А људи? Они могу. Навикли су да сваке године стварају залихе у балонима и бурадима… Да ли ће нас жеђ натерати да дигнемо глас, да ли ће опет да падну обећања о водоводима… По правилу водовод почињемо да правимо у време суше и несташице воде. А кад нам обећају, нас жеља мине, па ни жеђ више као да не осећамо…Ипак, мислимо да ће небо имати меру у искушавању и да ће нам, ако нам не пошаље кишу, послати град…