Четврти јул је некада слављен као Дан борца. Тада су се потомци уз захвалност сећали оних који су своје животе уградили у темеље мира и слободе Србије и Југославије. Народноослободилачки и партизански одреди Југославије и Југословенска војска у отаџбини су били антифашистички покрети на тлу окупиране Југославије. У Београду је на овај дан пре 81 годину Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије донео одлуку о подизању устанка против “сила Осовине”. После нешто више од четири године, октобра 1944. године, НОВЈ и Црвена армија су ослободиле Београд а и остале делове Србије, па и Поморавље. Дан борца је у Југославији слављен као државни празник, а у Србији је укинут одлуком Владе 2001. године.

Поводом Четвртог јула чланови Управног одбора Удружења српско – руског пријатељства су положили цвеће и упалили свеће на гроб непознатом црвеноармејцу у порти цркве у Великом Поповићу. Удружење одржава сарадњу са Амбасадом Руске федерације у Србији и негује сећање на људе и догађаје из прошлости у којима су учествовали Руси и Срби. Непознати војник Црвене армије је изгубио живот у време ослобађања нашег краја од стране јединица Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије. О ком се војнику ради и да ли је касније ексхумиран и пренешен у заједничку гробницу војника Црвене армије на Руском гробљу у Јагодини? Сазнање о томе Удружење је поставило као свој задатак у наредном периоду.