Локална политика је најопивљивија и највидљивија, те је огледало политике виших нивоа. Политика и јесте бављење пословима државе, односно уређење друштва. Држава је, дакле и настала да би се организовало друштво, а не да би неким појединцима, који су на себе узели обавезу да овај посао раде, дакле да воде политику и врше власт, да тим појединцима буде боље него осталима.

Када до нас допру информације о вишим нивоима власти, схватамо да држава функционише беспрекорно. На нивоу локалне политике, где се људи познају, многе ствари се знају и брже излазе на видело. Зна се ко је за шта способан и неспособан, ко је купио диплому, а ко је “усијао главу” док је није добио, ко је способан и поштен, а ко неморалан и “алав за власт и моћ”… Много се зна, о нечему се ћути, а о нечему се прича.

Како функционишу политичке партије на локалном нивоу где малтене свако сваког познаје? Колика је одговорност локалне власти за прилике у којима народ живи? Да ли се на изборима везујемо само за партијске функционере из врха политичких партија или при гласању водимо рачуна какве људе бирамо са локала – наше суседе које познајемо? Да ли ће рејтинг политичке партије пасти ако локалну политику воде неспособни и корумпирани људи? И обрнуто : да ли углед људи из врха политичких партија, мења наше виђење локалних функционера. Сложени механизми медијске манипулације терају нас да на ова питања дајемо погрешне одговоре.

Све потиче од избора. Лош изборни систем нас доводи до тога да ми не бирамо одговарајућег човека – способног, елоквентног, моралног, већ политичку опцију иза које стоји политичка партија. По томе су народни представници и на локалном и на републичком нивоу само пиони у рукама шефова политичких партија. Локални шефови теже да копирају шефове у врху партија и власти. Ипак, лидери политичких странака сматрају да њима припада вођење државне политике, а да политичари на локалу треба да се баве комуналним питањима. Такође, страначке коалиције на локалу ствар су резултат интерног договора – тако би можда било природно, али у пракси локалне коалиције прате парламентарне коалиције.

У виђењу политичке власти која се везује за једног човека, Милошевића, Коштуницу, Ђинђића, Тадића, Вучића, губи се из вида сва сложеност власти чак и на локалу. Власт на локалу чине одборници и општински функционери, од којих је најзначајнији председник општине, јер је извршилац буџета, то јест господар нашег новца. Њему у “организовању живота у општини” треба да помаже тим заменика и помоћника као и директора јавних предузећа и установа. Ти људи су огледало власти – способни или неспособни, морални или неморални, и требало би да се и врх партија и власти посматра кроз ове људе. Питање је да ли ће врх власти дозволити да га на локалу представљају неадекватни људи, који урушавају углед партија, или угледни појединци којима може да се подичи свака партија.

Наш човек види само врх политичке партије, а пре свега вођу те партије. Са њим се поистовећује политика партије чак и на локалу. Хиљаде страначких функционера на локалу могу да се сакрију иза ових партијских вођа, да дозволе себи пасивност, некомпетентност а и неодговорност. Чак и да “тим” на републичком нивоу буде изузетно квалитетан, грађанима ништа не вреди ако у “тиму” на локалу, који решава реалне свакодневне пробламе и задатке, нису ангажовани образовани, способни, стручни и поштени појединци. Проблеми неће бити решени, а преко медија ћемо бити обавештени да је све у најбољем реду. Ово је круцијална ствар, као што је битно имати квалитетне људе у Влади Србије,још је важније имати квалитетне кадрове на локалу јер је у многим општинама привреда девастирана, што доводи до високе незапослености и исељавања становништва. Свака је општина прича за себе, разликују се по броју становника, природним ресурсима,привредној развијености… За разлику од неких општина које су се брже развијале захваљујући виспрености и способности председника општина, многе општине привредни опоравак и незапосленост потенцирају током предизборне кампање, да би се све завршило са неколико посипаних пољских путева и асфалтираних улица. Па се чека следећа предизборна кампања за четири године. А људи одлазе из општине и из земље. Разна су оправдања и изговори. Решење скоро да се не надзире Ипак!..

Грађани треба да имају у виду да Власт – та велика и тешка реч! припада њима, и да је они уступају народним представницима – одборницима и посланицима, па ако ови не раде у интересу народа и у складу са предизборним обећањима никад их више не треба бирати ма којој партији припадали. То подразумева да се бирају посланици који располажу знањем потребним за учествовање у раду Народне скупштине, а често имамо предложене кандидате који се збуне када читају другу реченицу говора који им је неко писао или никада не изађу за скупштинску говорницу, само подижу руке при гласању. Кад прођу избори народни посланици често забораве на своје бираче па и на њихове проблеме… Такође, контрола локалних власти од стране републичких треба да постоји и да буде већа, пре свега у вези трошења новца, али и у вези локалног кадрирања. У већини општина је у вишестраначком систему формирана локална партократска елита, којој нису свете идеје, већ власт, привилегије и сопствени интереси, те мењајући партијске дресове, увек остају на власти у општини. Треба узети у обзир да локална власт, одборници, функционери, чланови управних одбора и скупштинских тела, не морају по правилу да припадају великим партијама. Одборници могу да буду и нестраначке личности и чланови група грађана. Велике партије, које желе да због својих интереса све ставе под своју контролу, врше притисак на све нестраначке личности и на припаднике конкурентских партија. Ови “притисци” иду од “финог отрова ласкања” до писања анонимних пријава, “сарадња” са “слабим” државним чиновницима да чешће контролишу кадрове опонентских партија или кадрове исте партије са којима су дошли у сукоб, подизања суских оптужби за које ће се кад прође време и оствари се циљ доказати да су неосноване, па све до уништавања имовине и покушаја физичке ликвидације. За овакву политичку културу односно некултуру је одговорна централна власт, али ретко која партија када дође на власт, због сопствених интереса ову некултуру неће изменити у политичку коректност.

Симић Томица