Кад дође зима, а са њом свуњокољ, многи се сете њега, једног од најбољих касапина у општини Деспотовац. Многи траже његове услуге, али он не успева да изађе сваком у сусрет. До њега је тешко доћи. На термин се чека и до месец дана. Сви хоће да им он истранжира, припреми пршуте и печенице за сушење, исече шницле као да су ласером изрезане, стопи маст, издвоји чварке, златножуте и хрскаве као чипс.

Више година је радио у дрвној индустрији, у фабрици ШИК “Бељаница” у Дворишту, а по гашењу фабрике 2002. године прелази у стругару у Церју код Деспотовца, где се задржао око годину дана. Месарски занат је изучио у радњи Војкана Нешића, код Бреста, где је почео да ради 2004. године. Код искусног мајстора је спознао многе тајне месарског заната. Ова мини кланица је пружала разне услуге- од уређивања товљеника и друге стоке, до прављења кобасица и сушења меса. После девет година прелази у основну школу у Плажану, где и сада ради као домар. Али није престао да се бави месарским занатом. Пре подне је домар, а поподне је касапин. Услуге обраде меса, топљење масти и прављење чварака пружа и за викенд-суботом и недељом, када уређује по два товљеника дневно. Све сам ради својим алатом, домаћин треба да има само товљенике и котао за топљење масти.

Истовремено он је примеран супруг, брижни отац и срећни деда једне мале девојчице. У слободнмо време обрађује земљу из чистог задовољства. Свестран човек-Радољуб Станојевић из Плажана.