Ivo Andrić je o mostovima pisao kao o mestima koja povezuju ljude, obale i vremena – o građevinama koje nisu samo kamen, beton i gvožđe, već svedočanstva ljudske potrebe za povezivanjem i zajedništvom. Upravo takvu priču danas pišu meštani Stenjevca, koji su odlučili da sopstvenim snagama obnove prelaz preko Resave, važan za svakodnevni život ovog kraja.

Resava ume da bude ćudljiva reka, a to najbolje znaju meštani koji žive uz njene obale. Stari most u Stenjevcu, koji je decenijama služio ljudima, pod naletima vode i zubom vremena pretrpeo je ozbiljna oštećenja – pomerio se iz ležišta i postao nebezbedan za korišćenje. Umesto da čekaju i gledaju u reku, meštani su odlučili da uzmu stvar u svoje ruke.

Zahvaljujući velikom trudu, slozi i samoinicijativi meštana, predvođenih Stanišom Miljkovićem – poznatijim pod nadimkom Coce – u Stenjevcu se privodi kraju izgradnja novog, stabilnijeg i bezbednijeg mosta.

Ovaj projekat je pravi primer kako se zajedničkim snagama mogu rešiti važni infrastrukturni problemi. Ukupna vrednost dosadašnjih radova iznosi oko 700.000 dinara (između 6.000 i 6.300 evra).

Značajan deo sredstava obezbedila je hidrocentrala „Stenjevac“, koja je pomogla sa 165.000 dinara, dok su najveći deo novca sakupili sami meštani.

Staniša Miljković navodi da se za pomoć obratio i predsedniku opštine Despotovac Zlatku Marjanoviću, sa molbom da opština učestvuje u finansiranju radova. Kako kaže, pomoć nije odobrena uz obrazloženje da ne postoje potrebne dozvole za izdvajanje novca iz budžeta.

Meštani, međutim, ukazuju da stari most u Stenjevcu postoji i koristi se skoro 70 godina, kao i da ni veliki donji most nije upisan u zvanične evidencije, iako decenijama služi građanima.

Da se radilo domaćinski i ozbiljno, govori i tehnička struktura novog mosta. Samo za nabavku, dopremanje i nastavak masivne metalne konstrukcije utrošeno je oko 2.300 evra, dok su troškovi dizalice i montaže iznosili dodatnih 1.500, odnosno 800 evra.

Posebna vrednost ovog projekta jeste činjenica da su meštani sami izveli najteže građevinske radove, uključujući i izradu temelja mosta.

Poučeni prethodnim iskustvom i snagom Resave, u temelje su ugradili polumetarske cevi (tzv. bunarske cevi), koje su spuštene duboko u dno. Stope mosta su metarske, dobro armirane i ukleštene u obalsku stenu.

Betonska ploča mosta je čvrsto i sigurno urađena – zašalovana, obložena najlonom, a zatim ispunjena jakim, kvalitetnim betonom. Armirana je sa šest armiranih šipki dužine po 12 metara, uz veliki broj poprečnih i uzdužnih ojačanja.

Gvožđa i betona nije se štedelo, jer je cilj bio samo jedan – napraviti most koji će odoleti budućim vodostajima i služiti generacijama. Predviđeno je da preko njega, osim pešaka, mogu prelaziti automobili i lakša teretna vozila.

Postavljena je ograda, obetonirani su prilazi mostu, a prostor oko prilaza nasut je zemljom, gde je planirano uređenje i ozelenjavanje travnjakom. Sve je urađeno sa pažnjom, kako ističu meštani okupljeni oko inicijative „Dobre komšije“.

Iako je stari most na ovom mestu stajao skoro 70 godina, tehnički nije bio upisan u zvanične evidencije, što je otežavalo redovno finansiranje i održavanje od strane institucija. Meštani i izvođači radova nadaju se da će nakon završetka gradnje i nadležni prepoznati značaj ovog objekta i da će se kroz odgovarajuće procedure rešiti pitanje njegovog statusa.

Za potpuni završetak radova preostalo je da se uradi hidroizolacija, kako bi beton bio zaštićen od mraza i vlage, kao i dodatno uređenje prilaza sa stepeništem. Za to je potrebno još oko 200 do 300 evra.

Svečano otvaranje mosta planirano je za 20. jun 2026. godine. Tada će „Dobre komšije“ uz druženje, muziku i zajedničku proslavu obeležiti završetak velikog posla, ali i razgovarati o novim idejama, predlozima i planovima.

Jer najbolje ideje često nastaju u dobrom društvu – uz čašicu domaće rakije i vina.

Ovaj most možda nije najveći na Resavi, ali je veliki po onome što predstavlja – primer da zajedništvo, sloga i želja da se nešto uradi za svoj kraj mogu nadomestiti ono što ponekad izostane od institucija. U svaki grumen šljunka, u svaku šipku gvožđa, u svaku kap znoja koja miriše na srčanost, rad i poštenje ostaće upisana imena Staniša Coca, Nada,Grga, Miško, Dragiša, Vladica, Zoran Bokan, Sveta, Miša,Slaviša, Dragan, Goran, Siniša, Toplica, Rambo, Juga, Gena, Dejan, Radenko, Biba, Ćića, Novica, Dunja, Dragoljub, Staniša Milkin, Moca, Zoran…

Tekst i foto: gornjaresava.rs