Njena uloga nije mala. Njen zadatak je da bespogovorno služi lokalnoj vlasti otelovljenoj u ličnostima predsednika opštine i predsednika skupštine opštine. Nije bitno kako čisti, posprema, sređuje prostor, nije ona ni primljena na radno mesto da održava objekte i prostor, već da održava vlast.

Pre i posle raspisivanja lokalnih izbora 29. marta 2026. godine, radnici i direktori despotovačkih javnih preduzeća i ustanova su slati da “odrađuju” kampanju u opštini Smederevska Palanka. Kažu, dobro je da nisu slati za Bor, morali bi da brode preko Čestobrodice.

Naređenje je došlo odozgo i mora da se sprovede. Direktori moraju da idu u kampanju po kućama, jer su direktori, ako ne dejstvuju, pokrenuće njihovu smenu. Najlakše se menjaju direktori opštinskih preduzeća i ustanova, ali nije nikada bio problem ni za direktore republičkih ustanova i preduzeća. Kad ministar oseti da mu se ljulja fotelja, lete glave podređenih direktora, pa makar i protiv zakona. Lokalnim vlastodršcima ide na ruku što je veći broj direktora republičkih preduzeća u VD statusu ili nemaju stalni radni odnos. Dakle, na prvu neposlušnost, gube ne samo funkciju, već i radno mesto. Tu je i zaposlenje bračnog druga ili bližih rođaka na određeno vreme. Profesori i nastavnici po školama, zaposleni na određeno vreme, zaposlenici po opštinskim firmama po ugovoru o delu ili na zameni, su najposlušniji.

Među njima je najviše čistačica. Pošteno zarađuju svoj minimalac. Isto je raditi u Smederevskoj Palanci ili u Despotovcu. Kad se mora, ne bi trebalo da bude teško! Greh nije njihov, greh je na onima koji ih teraju.

Daje se propagandni materijal, hvali se Vučić, kudi se opozicija i “studentarija koja hoće da sruši državu”, popisuju se imena i brojevi telefona, a ako se neko nećka, ako je nesiguran šta će i za koga će: “Može i ogrev. Ako treba dopremiće momci mašinu za veš, električni šporet sa ugradnom pločom… Majstori će srediti kupatilo, sve, gletovanje, farbanje. Može i pločice. Sve je naše. Javiće vam se naši. Stiže hrana za bebu, i pampers… Sve može…”

Radi se dugo, iscrpno i požrtvovano, do u noć. Ljudi imaju volju da idu u kampanju, posebno čistačice na određeno vreme sa minimalcem. Rade i predsednici. Oni planiraju koju će ekipu gde da šalju. Stoga im nije zameriti što neku ekipu zaborave da vrate iz Palanke u Despotovac.

Javno preduzeće Srbijašume, šumsko gazdinstvo Južni Kučaj je u kampanju u palanačku opštinu poslalo mehanizaciju, kombinirke i kamione sa radnom snagom. Grade se poljski i šumski putevi, posipaju se ulice, pošto su u despotovačkoj opštini svi putevi posipani i uređeni. Kad SPS radi kampanju to se odmah vidi.

Neki su se direktori otvoreno suprotstavili ovakvim zahtevima predsednika opštine, neće, kažu, da svoje radnike teraju ni na mitinge, ni u kampanju, to je protivzakonito. Posebno je zabranjeno bavljenje politikom u školi. Predsednici uzvraćaju, menjaće takve, neposlušne i nezahvalne. Nije njihovo da misle, pa makar bili i direktori škola. Sve koji misle treba smeniti. U ministarstvo se ide kad se menja direktor. Možda to možeda završi koalicioni partner. Nek radi i on nešto. Narod je … Čim mu daš funkciju on ode u opoziciju.

Ima i takvih koji se plaše. Nagraisali su zbog politike i zbog družbe sa predsednicima. Zbog teranja ljudi da idu na mitinge na prošlim izborima, došli su do suda. Nije više pitanje da li će da se zadrži funkcija, nije pitanje da li će da ostane radno mesto na određeno vreme, pitanje je da li će krivično da se sudi i da li će da se neko vreme proboravi u zatvoru. Ne treba verovati predsednicima despotovačkim. Odavno ne važi ono “Stranka te tera, stranka te čuva”, sada je na snazi “Stranka te tera, stranka te pušta niz vodu”.

Jadni su despotovački direktori. Despotovačka čistačica ide u kampanju mirne glave, bezbrižna i rasterećena. Zna ona da nije ni kriva ni dužna, da nije do nje da l’ će Vučić da dobije ili će da padne. Do naroda je!