Пре неколико дана је примећено да у деспотовачкој основној школи на столу у наставничкој канцеларији нема свеске за уписивање доласка и одласка наставника са посла. Додуше, плашећи се да “вирус слободе” у виду ученика Техничке школе , који су отпочели протест и окупљање да би одали пошту жртвама при паду надстрешнице, не уђе у школу, Управа школе је отпочела закључавање улазне капије. Наставници се питају да ли студентски протести мењају однос потлаченог и тлачитеља, односно просветара и локалних властодржаца.

Наиме, уназад више од годину дана радници у просвети у општини Деспотовац су изложени притисцима, ниподаштавању, увредама…

Због неисплаћеног дела путних трошкова и тужби по том основу руководство Техничке школе, основне школе у Деспотовцу и руководство општине је почетком 2024. године обузела нервоза. Да ли ће уследити блокада рачуна школа и општине, због неисплаћених трошкова уназад неколико година? На Наставничком већу у основној школи, које се редовно одржава на крају трећег школског тромесечја, речено је да ће вероватно уследити блокада школе, што и није први пут у прошле две-три године, али да ће “општина узвратити ударац”. Речено је још да ће се обезбедити апарат за евидентирање доласка и одласка са посла, да учитељице не могу да у “време енглеског” напуштају просторије школе, да неће бити … да неће моћи…да се неће толерисати… Да ли локална власт, председник општине и сарадници желе и планирају да од школе направе гето или логор где се контролише ко је и када ушао и ко је када изашао, питали су се радници.

Узвраћени “ударац” актуелног председника општине и његових сарадника наставници и професори ове две поменуте школе су имали прилике да осете већ првог априла 2024. године. Наставници, који при одржавању часа у електронски дневник уносе више потребних података и где се види када су приступили и које су податке унели, сада по најскоријој досетци председника општине и сарадника, треба да се потписују у посебне спискове, да пишу време доласка и одласка. Поред силне “администрације” наметнуте од стране министарства, као освета за тужбе у вези путних трошкова долази још један “дар” из општине. Можда је неко помислио да је ово првоаприлска шала! Ипак ради се о још једном притиску на неистомишљенике. Ово је само још један сегмент политике насиља која се води према самосвесним грађанима општине Деспотовац, а захваљујући којој се локални властодршци и одржавају на власти, политике претњи, тужакања и слања инспекција, писања пријава и тужби… Професори Техничке школе и неки наставници основне школе не прихватају овакав притисак и политику насиља, можда ће поред тужби за неисплаћене путне трошкове бити и тужби за мобинг…

Општинско руководство не разуме битисање и рад школе. Чини се да се ради о континуираној акцији освете лоших ђака, који су се изродили у лоше људе. Не знају, јер никада нису осетили, да је наставни час жива енергија. Комуникација између ученика и наставника, који у основној школи није само предавач, него много више од тога, мора да буде жива, а неоптерећујућа, интелектуална, а ненаметљива, обична, а узвишена… Да ли може то да постигне наставник кога стално вређају, својом надменошћу, ниподаштавањем, неплаћањем оног што им стварно припада, непоштовањем…? Незадовољан и нерасположен наставник – пропао час, пропала васпитно-наставна година – запуштена и необразована генерација… Али ништа зато, многи такви неваспитани и “полуобразовани” већ седе у Општинском већу, заузимају руководеће положаје у јавним предузећима и установама, па и у министарствима. Негативна селекција је одавно узела маха. И ово писаније њих неће погодити, погодило би их када би им се узели бенефити које им доносе функционерске фотеље… Што “гора” школа, што мањи просек, то већа и “плаћенија” функција. Ипак поред “поднамиривања”, постоји код локалних властодржаца још понеко задовољство коме приону кад год им се укаже прилика. Једно од таквих је “наметање воље” образованијим, интелигентнијим и у сваком погледу способнијим од себе. Ту “нирвану” (осећање битисања у рају), не би дали низашта на свету…

“Због путних трошкова (професора, наставника, учитеља) и паса, остаћемо без тротоара” , изјавио је на седници скупштине општине актуелни председник општине. Зато је просветним радницима по наређењу председника општине уведено обавезно уписивање, а преко директора школа поручено кад и како смеју да излазе из школе. Председник општине није надеређен професорима већ министар просвете. Ипак пажњу завређује сама идеја да се професори, наставници и учитељи “ставе под контролу” и став да се неким противзаконитим налозима узнемире и заплаше. Став о школи као о гету или логору оних који у њој уче и оних који у њој раде је колико абнормалан , толико и застрашујући.

Ипак, документи нам говоре да је актуелни председник општине обмањивао јавност. Дана 28. новембра 2023. године, шеснаест запослених у основној школи “Деспот Стефан Високи”, учитељи, наставници и професори, су затражили од директора школе у Деспотовцу да се “од 1.12.2023. године исплаћује накнада за долазак и одлазак са рада у висини цене месечне претплатне картеу јавном саобраћају.” Навели су и чланове Закона о раду и Посебног колективног уговора који им то омогућује. “Према нашим сазнањима накнада за долазак и одлазак са рада исплаћује се свим запосленим у јавним предузећима и установама и органима локалне самоуправеу Деспотовцу.” Учтиви просветари су завршили своје писаније у помирљивом тону: “У нади да ћемо ову ситуацију решити у што краћем року и без Ваших додатних трошкова, очекујемо Вашу добровољну исплату”. Председник општине је био упознат са дописом и, уместо да прихвати пружену руку просветарима, он их је ставио у својим обраћањима у исти кош са псима!

Просветари су тужили школе, те су рачуни блокирани, а судки и заостали путни трошкови нарасли на више милиона динара.

Опште је мишљење у просветара обе деспотовачке школе да је председник општине наредио директорима да заузму овакав став према њима. Професори у Техничкој школи су одбацили овакву игру лоших ђака. Многи наставници и у основној школи све врсте притисака сматрају мобингом, ипак… Ипак постоји дискреционо право директора школе који може да распоређује раднике на радне задатке, учитељице у нижој настави по селима, спремачице и домаре такође по селима, а наставницима запосленим на одређено време може да се не продужи уговор о раду. Зато се учитељице потписују при одласку и доласку и још много тога… Неке су чак одустале од тужби и јавно се покајале на седници Наставничког већа.

На дан Светог Саве се организовао Светосавски бал за раднике из свих школа у општини Деспотовац од враћања славе у школе. Председник општине је по ступању на функцију укинуо Светосавски бал. То је образложио недостатком новца. Ко хоће на бал, нек се сам организује о свом трошку. У исто време основна школа ангажује адвокатску канцеларију , којој плаћа 300000 динара, иако школа има дипломираног правника, секретара школе. Правни заступник прихвата тужбени захтев наставника-путника и узима хонорар. За тај хонорар могло је да се плати неколико прослава.

Крајем 2024. године задесила нас је “надстрешница” и одлука о превременом завршетку полугодишта у виду васпитно-просветне непогоде, а онда штрајкови и тихо незадовољство. И студентски поветарац који прочишћава увелико устајали ваздух из Београда, Крагујевца, Ниша…

Ипак за све је крива учитељица која васпитава, воли, труди се да научи ђака – јунака таблицу множења, а онда му прогледа кроз прсте кад никад не научи, зажмури на лоше читање и писање, преведе га у наредни разред… А он постане министар или председник општине…