Решавање питања села је једно од кључник питања за опоравак државе и опстанак народа. У селима Србије живи око 40 посто становништва, а у општини Деспотовац од 31 насеља, два су градска. У сеоским насељима живи преко 70 посто становништва.

Основни проблем Србије па и општине Деспотовац је губитак становништва. Србија ће 2050 имати око 6,3 милиона становника, а општина Деспотовац неколико хиљада људи. Сада општина Деспотовац има нешто преко 18000 људи, с обзиром да се број становника смањује за око 5000 људи између два пописа, може се израчунати колики ће број људи да живи у Горњој Ресави за три деценије. Сазнање је поражавајуће!

У Србији сваке године умре преко 100000 људи, а роди се преко 60000, око 40000 оде у иностранство. У општини Деспотовац умре преко 500 људи, а роди се нешто више од 100 деце, све већи број родитеља и деце одлази за иностранство. Некада су села била главна база за рађање деце. Сада то више није.

Настављање тренда смањења становништва тражи кардинални заокрет јавних политика у погледу промене стратегије развоја у вези равномернијег регионалног развоја, развој пољопривреде и села и на масовно запошљавање. Подстицајна средства које су добијали страни инвеститори требало је усмерити на српско село, као подстицаје пољопривредним газдинствима, малим и средњим предузечима и подстицају рађања. Привредна и демографска слика Србије би била сасвим другачија. Погрешна привредна и демографска политика нас је довела у стање демографске катастрофе.

Просто је невероватно да неко ко поседује грунт, односно земљишни посед, буде доведен у стање испод просечног животног стандарда у једној земљи. У таквој земљи политичке партије које су одговорне за овакав положај сељака не треба више да излазе у политичку арену јер су криви за пропадање државе и нације. Посебно у Срба који су имали и имају специфичан однос према селу, Село у Срба није само насеље и место за живот, оно је и последња одбрана у временима криза ,пошасти, ратова и свакојаких суноврата, економских, политичкик, моралних, Губитак везе са селом је губитак идентитета. А нама се од свих власти уназад неколико деценија намеће став да је срамно и понижавајуће речи из ког си села или одакле су ти преци. Неколико председника републиока и влада уназад више деценија не знају из ког су им села преци, зато могу да се усељавају у државне виле и хацијенде сматрајући да је све њихово. А Србија је до пре два века била село и једино у Срба на Балкану владарске породице у претходним вековима потичу са села.

Просто је невероватно али је истина. У општини Деспотовац смо на корак од затварања многих села па и целе општине. То нам следује за неколико деценија. Тај посао планира да приведе крају постојећа “политичка кавурма” за коју се не зна више ни ког су политичког опредељења, ни какав им је програм, само је извесно да желе по сваку цену да остану на власти, јер највећи број њих и не зна ништа корисно да ради.

Ставимо наочаре једног младог човека, младића или девојке који треба да донесе одлуку о даљем животу. Велики градови су атрактивни. Урбани живот нам нуди инфраструктурну уређеност, комуникацију са великим бројем људи, могућност запослења, веће зараде и напредовања у струци, перспективу за породицу и децу … Село нам нуди све супротно, инфраструктурну неуређеност, у 21. веку села у општини Деспотовац немају асфалтиране улице, нерегулисану кишну канализацију, непостоји водовод и канализација, пољски путеви су непроходни… Сазнање да се новац из буџета општине деспотовац троши буд зашто, још више депримира младог човека, например уназад неколико година милиони динара су потрошени за пољске путеве, а не зна се где је завршио тај камен и много других ненормалности које практикује постојећа локална власт. Млад човек процењује да не може да се избори са мангупима-злотворима , да не може да дозволи себи да за посао у јавној служби моли људе са купљеним или “политичким” дипломама, одлучује се за одлазак или у велики град или у иностранство.

Прво шта треба урадити не дозволити постојећој екипи “људи од интереса” да се дохвате буџета. Показали су како знају да га растрве, поделе између себе и забашуре траг новца. Овде не треба рећи СНС политичка групација, јер то већ поодавно не постоји, тамо има више бивших чланова Демократске странке, који су изгледа најзаслужнији да пропадање ове партије. Неки од тамошњих имају стаж у више политичких организација, битно је да су на власти и уз власт. Њихов главни адут је да су стручни, али с обзиром на стање у које су нас довели, очигледно је да се њихова највећа стручност огледа у пресамићивању буџета.