Отворено писмо министру просвете у Влади реублике Србије госпођи Ђукић-Дејановић

Трећег маја 2023. године се у основној школи “Владислав Рибникар” догодила ужасна несрећа где је једно дете из ватреног оружја убило другу децу. У историји овог народа и државе ово је први пут да једно дете почини овакав злочин. Родитељи су изгубили своју децу, њима више ништа није ни битно ни важно, ни просвета, ни министарство, ни држава… Министар просвете господин Бранко Ружић, осећајући објективну одговорност дао је оставку и тиме избио из руку аргументе противницима који су имали намеру да евентуално њега доведу у везу са злочином. Неки пак “заштићени” припадници министарства просвете нису ни помишљали да дају оставке, чували су своје фотеље, док притисак јавности није натерао Министарство да републичка инспекција реагује и наложи смену.

Ко је крив за смрт деце. Намера овог писма нити мене који га пишем није да се тражи кривац, није намера да се нађе кривац да би се осуђивао, већ да се укаже на поступке и активности који су довели до злочина. А сигуран сам да смо криви сви. Неки мање, а неки више. Криво је цело друштво пре свега због неактивности и нереаговања на поједине друштвене аномалије које видимо. Људи који раде у просвети сносе већу одговорност од осталих, јер они треба као професионалци који боље и више од других осећају и разумеју образовни процес, пре свих да реагују. Тешко је просветном раднику да се бори против моћних медија који промовишу “ријалити” културу, тешко је просветном раднику да се бори против моћника у врху министарства, који не разумеју ни мисију образовања, ни своју улогу, већ су спремни да за “ситни ћар”, а свака корист појединца која иде на растакање народа и државе је ситна, да направе најразличитије противзаконите радње.

Рибникар је само врх леденог брега, а растакање просвете у земљи Србији траје већ дуже време, тако да је појединцима сасвим нормално да, иако раде у сектору просвете, раде на њеном упропаштавању. Бојим се да је српска просвета скоро сасвим десеткована. Томе су допринели министри, људи из врха министарства, поједини републички инспектори, поједини руководиоци школских управа и поједини директори… Један од најчвршћих стубова српског друштва је упропаштен. Што је најгоре – не постоји јасан план да се пропадање заустави.

Један од тих запослених у министарству просвете који је радио, који ради и који ће, ако се нешто не предузме, радити на урушавању српског школства, је републички просветни инспектор, запослен при школској управи у Јагодини, Далибор Ђорђевић.

Ово обраћање је мој допринос и апел да нам се и у Поморављу не догоди неки “Рибникар”, јер изгледа да поменути просветни инспектор Ђорђевић нема намеру да престане са злоупотребама. Наиме, поменути Далибор Ђорђевић, са колегиницом Драгицом Милошевић, је по налогу тадашњег председника општине и тадашњег председника скупштине општине дошао код мене у основну школу “Деспот Стефан Високи” у Деспотовац: “Директоре морамо да те мењамо, председник општине је завршио у министарству…Ако не даш оставку долазићемо док ти не нађемо длаку у јајету”… Дао сам оставку… Са овим сам упознао министарство и јавност, али, осим што ауторитет републичког просветног инспектора у Поморављу више не постоји, а за шта он не хаје, нико из министарства није реаговао. Не желим да помињем догађаје после тога… У Трстенику је ученик измакао столицу професорки… После притисака и суспензије умире професор Шесте београдске гимназије Јован Кнежевић… Маја 2023. догодио се “Рибникар”…

Јула 2023. после дужег притиска од стране председника општине Деспотовац и председника скупштине општине Деспотовац , који га сматрају противником, код директора школе у Великом Поповићу код Деспотовца долази републички просветни инспектор Далибор Ђорђевић. Сви саветујемо директора Данијела Нешића, знајући за његов савестан рад да не даје оставку. Републички просветни инспектор Далибор Ђорђевић налаже да се отклоне евентуални недостаци, али “председник општине је завршио у министарству”, вршилац дужности министра просвете Милићевић је после само неколико дана не поштујући рок за отклањање недостатака, сменио директора школе Данијела Нешића. Републички просветни инспектот Далибор Ђорђевић је ово урадио само месец и по дана после “Рибникара”. Да ли је Далибор Ђорђевић у времену између моје оставке и смене Данијела Нешића у обиласку других школа у округу и у општини Деспотовац устврдио да нема недостатака или их има више, да ли је и како деловао, како је Далибор Ђорђевић дошао на место републичког просветног инспектора, да ли је својим чињењем или нечињењем изазвао одређене судске процесе, показаће време… Да ли је тражење “длаке у јајету”, како то на течном призренско-тимочком говору каже Далибор Ђорђевић, његов допринос “Рибникару”? Искрено верујем да овако неодговорно и противзаконито понашање републичког просветног инспектора Далибора Ђорђевића доприноси лошој атмосфери у колективу, пољуљаним међуљудским односима и у крајњој инстанци до насиља и трагедија. До доласка овог човека у школску управу у Јагодини она је важила за примерну.

Поштована госпођо министре, ако не испитате рад и не смените републичког просветног инспектора Далибора Ђорђевића Ви прихватате и стављате на своју савест све његове досадашње злоупотребе, али и будуће његове радње, собзиром да је показао да не посустаје, а које могу довести до реакције: насиљем на насиље.

Далибор Ђорђевић мора да оде из министарства просвете. То је добро за њега, то је добро за Вас, али најпре, то је добро за просверне раднике и за децу. Овакав насилник који у име министарства спроводи “државни терор” не сме да буде у министарству у коме раде образовани, културни и пре свега високоморални људи. Он може у школу да дође као грађанин, али га као чиновника министарства просвете небисмо смели пустити ни у школско двориште! Не чекајте да га мења улица.

С поштовањем, дипл. историчар Симић Томица.