Пише: Томица Симић

На подручју Горње Ресаве људске заједнице су живеле још у праисторији.

Повољни климатски услови и достигнућа у култивисању више врста житарица омогућио је у овом делу Европе прелаз са непроизводне, сакупљачке привреде и скитачког начина живота на производну економију – земљорадњу и седелачки начин живота.

У време млађег каменог доба – неолита у Средњем Поморављу, као и на територији читаве Србије, живе људи тзв. старчевачке и винчанске културе. Време винчанске културе обухвата период од 4300 – 3100. године пре нове ере и из овог периода постоје налазишта у Великом Поповићу. Људи винчанске културе су насеља правили на благим падинама поред река. Површина насеља је најчешће већа од једног хектара, а стамбени објекти су надземни. Поједини објекти су имали зидовима одвојене просторије за становање, чување хране, одржавање култа и радионице. Појединци су сахрањивани у згрченом положају.

У Великом Поповићу је пронађена здела и антропоморфна статуета које допуњују збирку експоната са других локалитета ове културе ( Иванковац, Супска, Ћуприја, Параћин, Дреновац…). Од камена су израђивани ножеви, сврдла,зупциза српове, секире и друго.Од кости су израђивана шила, игле, харпуни, удице… Керамичко посуђе је украшавано урезивањем, глачањем, бојењем и рељефом. За ову културу везана је израда статуета у облику људске фигуре, као и зооморфна пластика – бикови, птице и змије,као и симболи плодности, неба и смрти – подземља.

Крајем 4. миленијума пре нове ере јавља се нова популација на овом подручју ( Средње Поморавље ) која уништава заједнице винчанске културе.

У време развијеног бронзаног доба и то у периоду од 1500 – 1250. године пре нове ере ( тзв. парћанска група ) постоје налазишта са територије Деспотовца – бронзана секира и са територије Дворишта – урна. Носиоци ове културе су мртве спаљивали, а пепео стављали у урне и закопавали, те су некрополе најзначајнија налазишта. Оне често захватају површину од неколико хектара. Објекти у којима су становали носиоци ове културе имали су надземни део, а делом су били укопани. Оружје се често јавља као прилог у гробовима – камене секире и чекићи са отворима за дршку. Од украсних предмета ( нађених у гробовима ) најзаступљеније су наруквице од двоструке жице, дводелни привесци од спирално увијене жице, привесци у облику осмице… Од керамике најчешће су урне, зделе и шоље.

Ова култура је прекинута најездом народа из Средње Европе према Грчкој који су прошли кроз ова подручја. Срушена су многа културна средишта у Источном Медитерану: Микена, Кносос, а пострадала је и хетитска држава. За ову сеобу је везана легенда о доласку Дораца у Грчку …

У периоду старијег гвозденог доба ( 7-4. век пре нове ере ) и то при крају овог периода, од ранијих етничких заједница формирају се Трибали. Јавља се социјално раслојавање, насеља су бројнија, постоји организација друштва на широј територији ради одбране од непријатеља и егзистенције заједнице.

Предмети из периода праисторије потичу са више локација са територије општине Деспотовац : у селу Стрмостен, код гробља, највероватније из приода палеолита, у Дворишту, код пружног прелаза пута Деспотовац – Ресавска Пећина, највероватније из бронзаног доба, у Јасенову и у Трућевцу, близу игралишта . Неки експонати из периода праисторије су били део збирке професора Мирослава Панића, а сада су у власништву господина Николе Панића.