Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da je 2. avgusta 2023. godine u Srbiji na 1.232 gazdinstva, na teritoriji 32 opštine, potvrđeno 1.637 slučajeva afričke kuge svinja (AKS), od čega je 979 uginulih svinja. Slučajevi afričke kuge kod domaćih svinja potvrđeni su u 13 upravnih okruga – Pčinjski, Braničevski, Pomoravski, Podunavski, Moravički, Južnobanatski, Borski, Srednjebanatski, Zaječarski, Sremski, Šumadijski, Južnobački i Grad Beograd. Afrička kuga svinja se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom , kada u hrani-pomijama ima zaraženih ostataka hrane, prevoznim sredstvima, obućom kada se virus prenosi iz šume od divljih svinja ili sa drugih farmi ili terena gde ima zaraženih svinja. Ova bolest može za nekoliko dana dovesti do uginuća životinje, a smrtnost ide i do 100 posto.

Naš sagovornik, doktor veterine, koji je želeo da ostane anoniman, koji već više decenija krstari po opštini Despotovac lečeći životinje, napominje da je stanje u opštini koje se tiče zarazne bolesti afričke kuge svinja alarmantno. Kaže da je on, kao i ostali njegovi kolege koji imaju privatnu praksu na teritoriji opštine Despotovac, još mnogo ranije ukazivao na pojavu ove opake bolesti. Tada ljudi iz ministarstva poljoprivrede nisu imali sluha za to. S druge strane, nerazumevanje, nedisciplinovanost i neažurnost “našeg čoveka” koji sve prepušta slučaju, a kad “đavo dođe po svoje”, onda nema nazad! Posebno je kritična situacija u planinskim selima, gde se često svinje drže “na ispust” u ograđenom prostoru, i gde se virus u selo i u domaćinstvo donosi iz šume i iz polja od zaraženih divljih svinja. Veterinarska inspekcija profesionalno odrađuje ogroman posao na suzbijanju bolesti, ali se tu izgleda ništa ne može, kako se kaže bolest se više ne širi po “koncentričnim krugovima”, nje ima svuda! Boji se, kaže, da će krajnje rešenje biti eutanazija, odnosno uništenje čitave populacije svinja u pojedinim selima! Ne bi trebalo govoriti šta bi to značilo za ekonomiju domaćinstva. Ostaćemo bez sinjskog mesa, koji je izuzetno kvalitetan prehrambeni proizvod, vrlo pristupačan, a do nedavno je bio i ne tako skup. Već sada je svinjsko meso skuplje od mesa preživara, a očekuje se i potpuno nestajanje ovog proizvoda sa tržišta.

“U našem ministarstvu poljoprivrede imaju neka druga posla, oni se ne bave poljoprivredom. Sve nas je snašlo, zbog naše slabosti, neukosti, zbog našeg trpljenja neukosti, neprofesionalnosti…”, kaže naš doktor veterine.

Ova bolest je fatalna bolest za sve svinje, prenose je ljudi, ali ljudi ne obolevaju. U nas je promet proizvoda poput kobasica i termički neobrađenih proizvoda, nije uvek pod kontrolom. Jedini način sprečavanja širenja afričke kuge je ubijanje živih životinja i uklanjanje leševa takozvanim neškodljivim spaljivanjem. Osnovno je da se sprovodi besprekorna kontrola svih proizvoda od svinjskog mesa, a da uzgajivači u domaćinstvima vode računa da ne dođe do zaraze. Ako domaćin ima obolelu ili uginulu životinju mora da prijavi veterinarskoj inspekciji i tu prestaju ingerencije vlasnika.

Osnovne mere koje sprovode nadležne državne službe su popis, obeležavanje, zdravstveni nadzor svih svinja na gazdinstvima, dijagnostika domaćih i divljih svinja, kao i mere kontrole, zabrane i ograničenja kretanja i prometa živih svinja, svinjskog mesa, sporednih proizvoda poreklom od svinja sa područja pod ograničenjima.

Afričku kugu je moguće prepoznati po iznenadnom uginuću jedne ili više svinja, po gubitaku apetita životinje, po povišenoj telesnoj temperaturi, krvavoj stolici, pobačaju sprasnih krmača, po nesigurnosti u hodu, otežanom disanju, kašljanje, povraćanje i opštoj slabosti životinje.

Postoje pravila kako se vrši eutanazija, odnosno ubijanje zaražene životinje, to ne radi vlasnik, već ovlašćena lica. Mrtva životinja se ni u kom slučaju ne sme bacati u vodotokove i li se zakopavati.

Kako se zaštititi od ove bolesti? Ona je već prisutna u našim selima i mnoga domaćinstva su imala štetu zbog uginuća svinja od afričke kuge. Veterinarska inspekcija preporučuje da se postave dezobarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje sa dvoprocentnim rastvorom žive sode, da se obavezno prijave sve bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru, da se izbegava pašno držanje svinja,da se spreči direktan kontakt sa divljim svinjama, a posebno, što se u našim selima pokazalo kao posebno pogubno, da osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću, a u pitanju su pre svega lovci.

“Ako se stanje ne popravi, a neće, za predstojeći Božić će se spremati umesto praseta – ćurka”, završava priču naš doktor veterine.