Изградња цркве у Деспотовцу

У другој половини деветнаестог века Деспотовчани се нису сложили са изградњом цркве, “јер ниједан новоизграђени храм не може да буде тако величанствен као Манасија”.

Све до средине 1996. године, Деспотовац је био манастирска парохија.
Свештенодејства је обављао јеромонах манастира Манасија Сергије Новаковић. Поједине делове града опслуживали су свештеници витаначке и миливске цркве. У то време на челу Архирејерског намесништва ресавског био је протојереј Драгољуб Дончић, а епископ браничевски Игнатије Мидић.
Након оснивања деспотовачке парохије на њено чело је дошао парох Драган Предић из цркве у Медвеђи. Богослужење је вршио у манастирској Цркви Свете Тројице. У први црквени одбор новоформиране парохије, поред свештеника Предића, ушли су и Стојан Милосављевић, Мирослава Аврамовић, Милан Шикања, Мирослав Мира Добросављевић, Светислав Јовановић, сви из Деспотовца и Станко Aврамовић, Јован Богосављевић и Томислав Милутиновић из Војника. Од чланова црквеног одбора потекла је
инцијатива за изградњу цркве у Деспотовцу.
За локацију нове цркве изабран је слободан простор на углу улица Моравске, Саве Ковачевића и Бељаничке улице. Земљиште је обезбедила општинска управа (35 ари), а као донацију, Марина Милорадовић поклонила је 4 ара, а Мирослава Аврамовић откупила 6 ари. Пројекат нове цркве је дело инжењера Драгана Михајловића из Јагодине. Димензије цркве су 21,5 x 13,8 метара и висине 14 метара.
У јесен 1997. године, владика банатски Хризостом је, уместо одсутног епископа Игнатија, освештао место будуће цркве постављањем дрвеног крста. Тако је, захваљујући труду свештеника, црквеног одбора и верног народа, у најтеже време, време санкција и изолације државе, почела градња цркве.
Епископ браничевски Игнатије и епископ бихаћки и петровачки Хризостом су 24. маја 1998. године, после литургије у манастиру Манасија, освештали темеље цркве, који су урађени добровољним радом и донацијама. Даљи радови на цркви поверени су протомајстору Милинку Милетићу из Крагујевца.
Прву литургију у недовршеној цркви служио је епископ Игнатије 22. маја 1999. године, а црква је освештена 27. новембра 2004. године, од стране епископа Игнатија уз саслужење великог броја епископа и ђакона епископије
браничевске, уз присуство великог броја верника. Иконостас је дело дуборесца из Супске Мирослава Милановића и иконописца Момчила Вуксановића из Деспотовца. Тако је, после свих потешкоћа на које су црквени одбор и неимари наилазили, град Деспотовац добио дом молитве и то у самој близини вековног манастира Манасија.
Јуна 2011. године отпочело се са ограђивањем црквене порте, најпре изградњом зида, а потом и постављањем ограде и капија од кованог гвожђа.
Крајем јануара 2013. године, фрескописци на челу са зoграфом Станојем Богићевић из Јагодине, завршили су осликавање цркве – живописано је око 250 м2 зидног простора.
Око Ускрса 2012. године, покренута је инцијатива за сакупљање прилога за изградњу парохијског дома. По пројекту Милана Јевремовића из Деспотовца, радови су започели 7. октобра 2013. године, зграда је стављена под кров и касније завршeнa.
Поред добровољног новчаног прилога који су дали грађани Деспотовца и околине и Горњоресаваца који живе и раде у иностранству, вредно је споменути и један број добротвора који су помогли изградњу цркве и без чије помоћи би Деспотовац веома тешко добио прелеп православни храм. Пре свега, то су: Мирослава Аврамовић, Златомир Љубисављевић, Животије Миловановић, Бранислав Милетић, Миле Јовић, Љубиша Добросављевић, Бане Милић, Зоран Живковић, сви из Деспотовца, Предузеће „Ковиловача“ и Радионица „Обреновић“, такође, из Деспотовца, Радионица „Гвоздић“ из Стењевца, Бранко Миладиновић из Војника, Слава Миленковић и Драган Поповић из Деспотовца и многи други.
За све време градње цркве, свој допринос, поред редовних парохијских дужности, дали су и свештеници који су ту радили, или раде сада: Жељко Ђурић (1996), Драган Предић (1996–2000), Слободан Јездић (1999–2010), Никола Манојловић (2000–2004), Звездан Јовановић (2004–2011) и Иван Николић (2011). Свештеници Лука Живановић ,на челу парохије су од 2011. до 2020. године,а после њега долази Срђан Антић и Александар Миловановић, од 2011. до 2015. године, да би на место А. Миловановића од 2015. године дошао свештеник Милош Стокић.