Referendum je način na koji građani mogu da se neposredno izjasne o pitanjima ili aktima koji su predmet referenduma. Referendum može biti obavezujući posle kojeg je Narodna skupština dužna da potvrdi referendumsku odluku ili savetodavni kad Narodna skupšina nije dužna da to uradi. Referendum koji će biti održan 16. januara 2022. godine je obavezujući.

Ako građani na referendumu potvrde akt, onda se taj akt smatra usvojenim danom održavanja referenduma. Nakon toga Narodna skupština doneće odluku o proglašenju akta o promeni Ustava narednog dana od dana podnošenja konačnog izveštaja o sprovedenom referendumu. Suprotno, ako građani akt nisu potvrdili, smatra se da nije ni donet.

Šta se menja u Ustavu 16. januara?

Predložene promene odnose se na deo Ustava koji reguliše pravosuđe, a predviđene su kao aktivnost akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Odnose se konkretno na način izbora sudija i tužilaca, stalnost sudijske funkcije, jačanje funkcije tužilacа….Narodnoj skupštini se oduzima pravo izbora sudija i zamenika javnih tužilaca….

Ukupni rezultati republičkog referenduma se utvrđuju u roku 48 sati od kada je nadležna komisija dobila sve rezultate glasanja koje utvrđuju potkomisije ( Општинске комисије). Potkomisija utvrđuje rezultate glasanja sa svih glasačkih mesta sa svoje teritorije u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkih mesta i dostavlja ih nadležnoj komisiji u roku od 24 sata od utvrđivanja rezultata glasanja. Potom, rezultati referenduma se objavljuju na isti način kao i odluka o raspisivanju referenduma, što znači u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Rok za objavljivanje rezultata referenduma je petak, 21. januar 2020. godine do 20 časova.

Šta ako građani ne glasaju za predložene promene Ustava?

Ukoliko građani na referendumu glasaju protiv predloženih promena Ustava nije moguće da odmah bude raspisan novi referendum po istom pitanju/aktu. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi predviđa da se nakon što građani donesu odluku protiv potvrđivanja akta odnosno protiv pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom istom aktu/pitanju ne može ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od jedne godine od dana održavanja referenduma.

Ovaj rok je produžen na četiri godine Zakonom o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, ali s obzirom da je ovaj referendum raspisan pre stupanja na snagu ovih izmena zakona, za sva pitanja vezana za ovaj konkretan referendum primenjuje se zakon koji je bio na snazi u vreme njegovog raspisivanja.

Ne postoji cenzus u pogledu izlaznosti kao uslov da bi referendum uspeo. Prema važećem Ustavu (članu 203) promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača dok se ne navodi broj glasača koji je neophodno da izađe.

Referendumsko pitanje mora da bude jasno i nedvosmisleno, tako da se na njega može odgovoriti rečima “za” ili “protiv”, odnosno “da” ili “ne”, i ne sme biti sugestivno.

Na referendumu 16. januara 2022. građani će odgovarati na pitanje: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”.