Блашко Михајловић је био командант четничког одреда у манастиру Манасији у време квислиншке владе Милана Недића тј. у време Другог светског рата. Ево шта је лист “Обнова” писао о њему јануара 1942. године:

Преко Божића боравио је у Београду војвода ресавско-раваничког оружаног одреда
Блашко Михајловић, који је са својим борцима донео престоничкој сиротињи већу
количну животних намирница које су на Бадњи дан подељене најсиромашнијим
престоничким грађанима. Исто тако, Ресавци су преко свог омиљеног војводе и
његових храбрих бораца полали бадњак председнику владе, армијском генералу
Милану Недићу, као и министру народне привреде Михајлу Олћану и пуковнику
Масаловићу. Бадњаци су били посечени у ресавским шумама, а свечано су освећени у
манастриу Манасији на Ресави.
Тим поводом смо посетили старог војводу Блашка Михајловића који нам је у
невезаном разговору рекао измешу осталог:
-Пред светле дане Христовог рођења Ресавци су се сетили сиротиње у Београду и
одлучили да је помогну у границама својих моћи. По свим ресавским срезовима су се
сакупљале животне намирнице које сам са својим момцима донео у Београд и поделио.
Народ који живи по врлетима није богат, али је радо приложио. Овом приликом ја бих
желео да се нарочито захвалим игуману Павлу, старешини манастира Манасија, који је
лично по највећем снегу обилазио забачена ресавска села и купио прилоге за
београдску сиротињу, као и свима онима који су дали и који су се потрудили да било
чим олакшају Божић онима којима судбина није доделила да бар толико имају.-
Упитан како живи народ у Ресави, војвода Блашко Михајловић је наставио:
-Народ живи у миру. Преко мене и бораца ресавско-раваничког одреда Ресавци су
послали бадњак гостподину председнику Српске владе и изразили своју најпотпунију
оданост , као и веру, да је пут којим је пошао генерал Недић, пут препорода Србије и
српског народа. Народ у Ресави одушевљено поздравља сваку акцију Српске владе и
спреман је да свим својим средствима потпомогне у њеним напорима на сређивању
прилика у земљи.-
Говорећи о потребама свог акраја, војвода Блашко је додао:
-Културне прилике у целој Ресави нису баш најбоље. Зато смо ми одлучили да у
Деспотовцу отворимо једну велику библиотеку која би била намењена искључиво
ресавским сељацима. Али ми немамо књига, а ту би нам Београђани могли много да
помогну, могли би да нам пошаљу по коју књигу и тако би учинили добро дело које се
не би заборавило. Ми ћемо доћи и за Ускрс и за сваког сиромашка у Београду донети
по једно јагње- завршио је своју изјаву војвода ресавско-раванички стари Блашко
Михајловић.
Бр 160, 12.јануар 1942.