Јединице Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије су 6.октобра
1944. године преко Троглав баре из правца Кучајских планина и Зајечара продрле према
Сењском руднику. Командант Совјетских јединица пуковник Царев је сместио свој
штаб у Равној Реци. Национално мешовито становништво је са радошћу дочекало
совјетске војнике. Михајло Чачић, командант раваничке бригаде- Југословенске војске
у отаџбини чији се штаб налазио изнад Равне Реке ступио је у контакт са пуковником
Царевим. Четнички командант Чачић је Цареву рекао да се у овом крају борио против
Немаца те се совјетски пуковник сагласио и дао му овлашћења да са својим војницима
одржава ред у насељу. Оваква одлука је изазвала негодовање и узнемирење противника
четника. Једна група противника капетана Чачића је отишла у Ћуприју, где је у
међувремену премештен штаб пуковника Царева и после више сати чекања пред
руским штабом испред зграде општине , пошто су примљени, изричито захтевала да се
четници похапсе. Пошто их је примио, Царев је пристао да похапси четнике. Он је
послао једну совјетску јединицу у Сењски рудник која је 15. октобра 1944. године похапсила
четника, разоружала их и спровела у Ћуприју. Четници су потом спроведени у Параћин
а затим у Јагодину где им је суђено и где су кажњени.

На фотографијама су колибе Ђурђа Стевановића из Јеловца на Орловици недалеко од Бара где се неко време налазио штаб Раваничке бригаде ЈВО.