Пише: Томица Симић

Кад сам 2015. године дошао на чело колектива основне школе “Деспот Стефан Високи” у Деспотовцу, кров је на више места пропуштао воду, која је у време киша и топљења снега цурела низ зидове у неколико учионица, испред канцеларије директора и у наставничкој канцеларији. Са домарима сам се попео на кров школе. Поглед на Деспотовац са крова основне школе је величанствен. Први пут кад сам прошетао по крову, сетио сам се идејних твораца ове највеће грађевине у Деспотовцу после Манасије, Радослава Рачића и Животе Ивановића. И један и други су доживели велико разочарење у људе које су помагали. Рачић је и у време мог мандата више пута свраћао у школу, а Жика Ивановић никада није крочио у школу, чак и на прославу 140 година од оснивања школе. Лично сам га звао, топло се захвалио, али није могао… Касније сам и сам доживео многа разочарења, објаснио сам себи да је то искуство које вреди хиљаду година.

Више пута сам се пео на кров. Проблем је био у претрулелој или од сунца прегорелој изолацији између вијка и лимене ребрасте кровопокривне табле. Вода која је годинама цурела кроз рупу поред вијка довела је до труљења мертека, пролазила преко бетонске плоче и пробијала у просторије на “старом” односно средњем делу школе. Кад сам ухватио шраф , лако сам га извукао из претрулелог мертека. Проблем смо решили тако што смо скупим силиконом који трпи високе и ниске температуре затворили рупе између главе вијка и лимене табле кровопокривача. Претрулеле греде смо заменили на тавану.

Још један проблем нам је дуже времена задавао главобоље. На задњем делу школе, изнад учионице учитељице Невенке Тасић,после сваке кише и топљења снега је цурела вода. Зид би се напио водом, те је изнутра опадао малтер, а споља бавалит фасада. На крову смо установили да вода “пробија” на саставу две табле бакарног плеха које опшивају корито на ободу крова. Ја сам их звао “олук корито” јер су сакупљали велику количину воде са огромног крова и спустали је низ вертикалне олуке. Састави су били лемљени, али су попуцали. Било их је тешко очистити пошто су већ раније мазани битулитом. Домари су и то урадили. И овај проблем је решен. Коштао нас је само материјал.

Пошто је ово било краткорочно решење, требало је израдити пројекат за кров. Пракса је била да пројекте договара председник општине. Дирекција за изградњу је укинута те је Никола Николић сам договарао пројекте. Директори су потписивали уговоре са извођачима које он одабере. После једног несувислог предлога, а радило се о петнаест пута већој цифри него што посао вреди, увео сам правило: потписујем само оно што ја договорим. Никола је планирао да потроши два милиона, наравно из буџета школе. Договорио сам пројекат са Весном и Зораном Стојановићем, граћевинским инжењерима који имају стан преко пута школе и чија су деца похађала нашу школу за мени невероватних 500.000 динара. У то је улазио и пројекат енергетске ефикасности, који се, кажу посебно израђује и плаћа. Остао нам је новац за који смо купили телевизоре-мониторе за учионице, хобловали и лакирали паркет који није лакиран 20 година…

Весна Стојановић је донела неколико свезака пројекта, добили смо грађевинску дозволу и ја сам све то однео председнику општине да конкурише код Марка Благојевића у Канцеларији за јавна улагања. Прошло је две године, дозвола је истекла, Никола Николић је све то држао по страни. Обновили смо грађевинску дозволу и поново предали председнику општине, али смо послали захтев и министарству просвете у Захумској улици у Београду.

После притисака на мене и моје оставке крајем октобра 2021. године, почетком новембра 2021. године у основну школу код новопстављеног вршиоца дужности директора долази председник општине Никола Николић, председник скупштине општине Златко Марјановић са сарадницима. Само после неколико дана на основу постојећег пројекта и предрачуна трошкова од 32.688.790 динара направљен је нови предрачун на невероватних 87.969.668 динара! А у ту цену, нису урачунати покривни изолациони панели, већ само покривне ребрасте лимене табле.

За све ово ја до скора нисам ништа знао. После скоро две године, сазнајем да неки полицијски инспектори истражују мој рад у време мандата директора школе. Неки “забринути радници”, а вероватно и просветни инспектори су написали неке кривичне пријаве против мене. Да ли је то учињено на предлог или уз тражњу Златка Марјановића и Николе Николића, вероватно ће некад неки историчар да разазна из неких докумената који му буду доступни. Тражио сам пре месец-два од школе да ми се достави списак докумената који су послати Одељењу за организовани криминал у Краљево. Секретар школе ми је одговорила да то није могуће због вођења поступка. Схватио сам да су за Краљево послали све што сам потписао. Тражио сам све уговоре које је потписао Новица Богдановић. За шест месеци Новица Богдановић је направио више ненормалности, изгледа да ја то нисам успео ни за шест година. Али њега нико не посматра, његов рад не истражују полицијски органи, јер му нико није ни написао кривичну пријаву. На самом почетку свог шестомесечног мандата, у сред “короне” организује “Планетаријум” , где се деца шаљу испод надуваног шатора, пола или цело одељење са учитељицом. Корона је букнула, тако да велики број деце није долазио у школу више дана. Да ли и ову активност договара неко из општине пошто су деца плаћала “Планетаријум”? Ја такве предлоге никада нисам прихватао. Већ у јануару 2022. године Богдановић уговара замену “Северове” пумпе која шаље воду из котларнице-подстанице у халу спортова. Ову пумпу је непосредно пре тога ремонтовао, чини ми се, инжењер из Свилајнца, који се тиме бави, за скромну цифру. Све ово, те 2022. ради фирма из Београда” Адриакоре доо Београд” која истовремено изводи радове за грејање Центра за културу за невероватних 15.409.884 динара! Пумпа марке Магна која је монтирана сада кошта 2000 евра, односно око 240000 динара, тада можда и испод те цифре, а Новица Богдановић је, додуше са монтажом, њу платио невероватних 732.000 динар! Итд. и томе слично… Ипак круна његовог залагања је тражење скоро 90 милиона од Министарства просвете односно уместо мојих 32.688.790 – 87.969.668 динара. Он треба да каже: ко је урадио предрачун на фамозних осамдесетседам милионашестодеведесетшестхиљадашестоосамдесетседам динара и ко му је дао тај предрачун, коме је плаћен и колико! И зашто није потписан од стране лиценцираног инжењера!

Почетком 2022. он је схватио да надређени политичари Николић и Марјановић, нису успели да остваре своју замисао да га противзаконито устоличе и губи вољу за сарадљивошћу. Изгубио је место председника синдиката којим добија 12 посто више од плате, као додатак, а није успео да постане директор школе. Новица Богдановић је кандидат за одборника на листи СНС-а на којој су и Златко Марјановић и Никола Николић која излази на изборе 17. децембра 2023. године. Нећу да питам судство и полицију зашто… Дај Боже да раде по пријавама, а не и на притиске извршне власти! Али стоји велико питање за грађане: да ли треба гласати за листу на којој су овакви људи који чак и преко деце покушавају да остваре своје материјалистичке циљеве?

И наравно главно питање; колико кошта кров на школи?