После више година један Горњоресавац и Деспотовчанин је ушао у Народну скупштину. Момчило Вуксановић је 3. новембра ове године положио заклетву и постао народни посланик. У овом тексту доносимо најзначајније чињенице из његове биографије. Надамо се да ће у неком од наредних текстова он изложити свој поглед на политичку стварност и виђење свог места у политичком животу Србије.

Момчило Вуксановић – Мома Брада је рођен 1952. године у селу Миливи, у општини Деспотовац. По образовању је економиста, а по опредељењу је иконописац. Био је директор трговинског предузећа “Горња Ресава” у Деспотовцу. Пензионер је од 2002. године.

Почиње да слика око 1970. године поред Милосава Ивановића Баје, а сликарством се активно бави од 1977. године. Сликање је учио код професора Емила Костића, код професора Слободана Штетића и поред Воје Јакића, а прва сазнања о иконопису добија 1992. године од професора Драгомира Јашовића, приликом осликавања нове цркве у манастиру Манасији и у атељеу код Бранке Аћимовић Грчић, на многобројним сликарским и иконописачким колонијама и сталним самосталним учењем и радом.

До сада је имао девет самосталних и преко двеста педесет колективних изложби. Учествовао је на преко педесет хуманитарних – аукционих изложби по целој Србији са својим радовима, за болнице, школе, вртиће, децу, избеглице, спортисте, пензионере и друге појединце и установе.

Његове слике се налазе по целом свету, а до сада је радио иконе у неколико цркава, осликао три капеле и пет иконостаса. Од оснивања 1987. године, па наредних двадесет година био је председник Удружења ликовних стваралаца “Манасија” из Деспотовца, које окупља ствараоце из општине Деспотовац и десетак околних општина.

Од оснивања “Дана српскога духовног преображења” 1993. године члан је, а од 1999. године и председник Организационог одбора манифестације, организатор је сликарских колонија “Ресава” од 1993. године, “Црквеначка палета” од 1995. године, “Миливска клисура” од 1997. године, “Ресавска пећина” од 2003, а од 2007. године учесник је велике сликарске колоније поводом шесто година од почетка изградње манастира Манасије…

Активни је учесник у покретању песничке манифестације “Слово љубве” у Деспотовцу. У театру “Ресава” сарађивао је као глумац, сценариста, костимограф и на изради плаката. На локалним радио и тв станицама био је водитељ емисија из културе. Илустровао је десетак књига…Радио је као новинар и фотограф за више листова и часописа. Добитник је “Јулске награде” 2010. године, највећег признања општине Деспотовац за културу и златне значке Културно – просветне заједнице Србије за допринос култури 2013. године. Члан је иконописачког удружења Свети Прохор Пчињски из Београда и Удружења ликовних стваралаца “Манасија”.

Није запустио своје имање. Узгајао је јагоде на хектар и шљиве на пола хектара.

Његова политичка активност је везана за Партију уједињених пензионера Србије – ПУПС, чији је оснивач са Јованом Кркобабићем 2005. године. Од те 2005. године је председник Општинског одбора ПУПС-а Деспотовца. Био је члан Главног одбора, од 2009. године и члан Извршног одбора, од 2012. године члан Председништва ПУПС-а и потпредседник странке. Председник је Удружења пензионера општине Деспотовац од 2005. године и заменик председника Савеза пензионера Србије од 2019. године. Од 3. новембра 2021. постаје народни посланик Народне скупштине Републике Србије.

За највећи успех у животу сматра своју породицу – сина , ћерку и унучад. Живи у Деспотовцу са суругом Смиљаном. Можете га видети са унуцима на улици, или је у атељеу – слика…