Piše: Dragana Ranđelović

Kada je prošle nedelje objavljeno da je čak 151 grad u Srbiji učestvovao u protestima, od
ukupno 174, mnogima u Despotovcu nije bilo drago što se naš grad našao među onih 23
“neprobuđenih”. Mala mesta se obično bude kasnije od velikih gradova, najčešće zbog straha i stida.
Lako je biti deo mase u Beogradu ili Novom Sadu, ali stati sam, ili u maloj grupi, i jasno pokazati svoj
stav – to je hrabrost.

Od ponedeljka, međutim, Despotovac je pokazao da je spreman da digne glas. Oslobodili smo
se mraka, straha i stida i svrstali se među gradove koji ne ćute. A sve to zahvaljujući onima koji su
oduvek nosili duh promena – srednjoškolcima.

Grupa učenika Tehničke škole u ponedeljak nije otišla na prvi čas. Umesto toga, okupili su se
ispred škole sa papirima, flomasterima, pištaljkama i crvenom bojom i napisali prve transparente.
Prema rečima direktora, bilo ih je oko 40, ali broj je teško precizno odrediti jer su se učenici
smenjivali, neki vraćali u učionice, a drugi ostajali. Ono što je sigurno – iz svakog odeljenja neko je
izašao, a negde i cela odeljenja.

Učenicima su se pridružili i neki profesori. Zajedno sa građanima i policijom, održavali su red.
Provokacija i dobacivanja od strane prolaznika bilo je, ali su ostali pribrani i dostojanstveni. Protesti
su trajali iz dana u dan – od ponedeljka do petka, a svakog dana učenici su odavali 15 minuta ćutanja
za poginule na Železničkoj stanici u Novom Sadu, zajedno sa profesorima i okupljenim građanima.

Jedan deo profesora Tehničke škole otvoreno je podržao svoje učenike. Neki od njih
(uključujući i autorku ovog teksta) bili su deo protesta 5. oktobra 2000. i u ovom pokretu prepoznali
su isti onaj duh borbe i energije koju samo mladi mogu da donesu. Istovremeno, neki od današnjih
studenata koji predvode proteste na fakultetima nekada su bili naši učenici. Smatramo da je naša
dužnost da stanemo iza njih, jer svaki od naših učenika nosi deo ideja koje smo im preneli. Oni nisu
samo đaci – oni su budući ljudi koji će oblikovati naše društvo. Ako ništa drugo, najmanje što
možemo da učinimo jeste da ih podržimo. Na kraju krajeva, na njima svet ostaje.

Jezivo je posmatrati kako se ovih dana naša deca suočavaju sa uvredama i pretnjama, bilo na
društvenim mrežama, bilo ispred škole koju predstavljaju. Ovo nije trenutak za podele i mržnju. Naša
deca su naša budućnost, a na nama je da obezbedimo da tu budućnost grade slobodno i bez straha.

Kako bi svi učenici mogli da nastave sa nastavom, dogovoreno je da od sledeće nedelje izlaze iz
škole samo na 15 minuta svakog dana, od 11:52 do 12:08, kako bi u tišini odali počast poginulima na
Železničkoj stanici. Svako ko želi može im se pridružiti – 15 minuta ćutanja za živote koji su prekinuti
prerano. Nakon toga, đaci se vraćaju u učionice i nastavljaju sa radom.

Ovonedeljni protesti završiće se velikim građanskim skupom u subotu u 17 časova ispred
Tehničke škole, nakon čega sledi protestna šetnja kroz grad. Pozivamo sve građane Despotovca, bez
obzira na političku opredeljenost, da nam se pridruže i zajedno pokažemo da nećemo ćutati.

Vidimo se u subotu u 17h ispred Tehničke škole!