„Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији од храмова…“ Овако је нобеловац Иво Андрић говорио о мостовима. Али у људској природи је да све што често и свакодневно виђа и користи, временом почиње да занемарује и не сматра за значајно и битно. Тек кад изгуби неку корисну ствар, увиђа колико му је то вредело и значило.
Некад су људи из Подстране, више били упућени на само село Буковац, него на варош. У Подстрани су им биле колибе, а у селу куће. У 20. веку, са развојем Деспотовца, та комуникација постаје сложенија, богатија и чешћа. Стога су многи код својих колиба направили куће – формирало се насеље Подстрана.
Ресаву су прелазили преко несигурних пешачких мостова, а запрегом преко воде, када вода није била велика, и кад се то могло, а кад се није могло, ишло се на Орашје, па на мост код Бање. Мост им је требао као вода и ваздух.
Мост је изграђен акцијом грађана Подстране 60-тих година. Они су запрегом возили шљунак, камен и цемент. Радовима на регулацији реке Ресаве и прављењем насипа на деспотовачкој страни реке, река је продубљена и склоњено је камење узводно од средњег стуба моста. Поплаве 23 .и 24 .јуна 2020. године су нанеле велику штету општини Деспотовац. Неки сматрају да је воду из акумулационог језера у Водни требало отворити пре великих киша. Кад је брана отворена, било је већ касно-велике воде су поплавиле села низводно.
Поље према Подстрани је било поплављено, усеви упропашћени, а земљиште девастирано. Што је најгоре, низводно од моста, посечено је све приобално дрвеће, а обала није учвршћена каменом. Тако река у време поплава и већих вода, рони десну обалу и односи пољопривредно земљиште.
Али највећи проблем становника Подстране је мост. Мост који су они својим снагама и средствима саградили, који је издржао све муке и недаће, док се неко није сетио да изврши „регулацију“ реке. Неколико погрешних потеза „одговорних“ – пуштање воде из језера у „пик“ поплавног таласа и продубљивање реке изнад моста, довело је до померања средњег стуба и пуцања моста.
Стари мали мост , жила куцавица живота Буковчана из Подстране није издржао. Грађани су преко овог моста ишли на пијацу и на посао, код лекара и у школу. Где да си кренуо- идеш преко моста. Сада идеш на Орашје уским и стрмим путем поред гробља- даље и мукотрпније.
Пошто су видели да нико ни не помишља на поправку моста, грађани су почели да прелазе преко оштећеног моста игноришући упозорење ЈКП „Стан“ о забрани преласка. Временом су превозили теретна возила, тракторе и комбајне за вршу жита и кукуруза. Такво стање се задржало док није превезен камион са миксером бетона. После тога је постављен ланац, а кад су грађани одсекли ланац, ЈКП „Стан“ је искиповало ризлу испред моста са обе стране, те је створена физичка препрека.
У мају 2021, скоро годину дана по затварању моста, грађани су после неразумевања од општинске управе, позвали новинаре једне телевизије. Запретили су да неће гласати за актуелну власт. Сутрадан је дошао председник општине и обећао да ће пут преко моста од Бреста бити насипан, а за мост у Подстрани нема пара.
Надали су се грађани Подстране да ће доласком председника републике њихов проблем бити решен. Али нису ушли у списак приоритета који се уклапа у 5 милиона евра.
Грађани су опет исекли ланац и разбацали ризлу. Иду преко моста. Сигурно ли је ?- нико не зна. Прво се прекрстиш, убациш у прву и читаш „Оче наш“ док не прођеш. А кад прођеш, кажеш“ Хвала ти Боже.“