Пише: Томица Симић

Сменише и њега. Рекао је да неће дати оставку јер сматра да је радио по својој савести, то на првом месту, а после и по закону. Сви смо саветовали, знајући за његов рад, залагање и способност да ни по коју цену, упркост беспримерним притисцима, не даје оставку. Остао је при том ставу. Данијел Нешић је био директор школе у једним малом месту у сред Србије, у школи у Великом Поповићу.

Ни претходни министар није могао да докучи шта му раде подминистри. Бивши министар је био човек који није био без способности и стим човек који је за кратко време стекао респект и поштовање чак и неистомишљеника, што је и показао гестом оставке после трагедије у “Рибникару”. “В.Д.” министар, који је дошао као прелазно решење, такође из исте партије као претходни и будући, јер се у нас влада уређује по феудалном принципу, вероватно није успео да овлада системом. Овде треба напоменути да сви знају да системом није могуће овладати у потпуности. Моћни су министарски сипци. Они изгризу целац, а то се и не осети. Кад дође до краха због трулежи, већ је касно. У општини Деспотовац, у време власти Николе Николића и Златка Марјановића више ништа није ни нормално, ни правично, ни схватљиво. Ортаци у власти се не брину за добробит грађана, та идеја је изузета из њиховог генетског потенцијала, једина њихова активност је како да се одрже на власти, јер власт доноси бенефите, да уклоне своје политичке противнике и продуже “трајање” на буџету, колико је то год могуће. По предлогу председника, општине и скупштине, В.Д. министар Милићевић је именовао Слађану Божић за вршиоца дужности директора школе.

У време борбе за функцију председника Општинског одбора СНС-а, Никола Николић је, да би се ослободио својих противника-неистомишљеника сменио Данијела Нешића са места председника месног одбора Деспотовац. На то место је постављен Златко Марјановић, који , како подаци кажу у том тренутку и није био члан владајуће странке. Кад се подигла “ујдурма” извесни Ћирко, битан елемент-фактор у последњем периоду историјата СНС-а у Горњој Ресави је крајем децембра 2022. године учланио Марјановића у СНС. Ваљда једино код Николе и код Ћирка може да се постане функционер неке организације, а да тада ниси ни члан! Мало су се занели! Тако је у акцији чишћења СНС-са од свих поштених, моралних, некорумпираних, са некупљеним диплимама, очишћен и Данијел Нешић, после Николе Милошевића, помоћника председника општине, после Ненада Јовановића, заменика председника општине…

Данијел Нешић, дипломирани професор физичког васпитања и спорта, је био директор школе који је положио лиценцу за директора, тренутно једини у општини Деспотовац. Поштован и цењен, како у струци, тако и као руководилац, постигао је видне резултате у материјалном опремању школе у Великом Поповићу у годинама ковида, кризе, беспарице и несугласја са тадашњим председником општине Николом Николићем. За њега није везана ни једна афера. Сви су били мишљења, а и сада су, да је беспрекорно водио школу. Овај став су многи подупирали чињеницом да је његов “главни правни саветник” за школске послове била његова супруга, дипломирани правник, београдски ђак, запослена на пословима секретара школе. Народ каже: “Два лоша убише Милоша”. Али овим “убицама” се “убијање” изгледа осладило, видели да им то пролази некажњено, па понављеју “злочин”!

Као човек и гађанин који се својевремено залагао за формирање Школске управе у Јагодини, нисам могао да верујем да нешто тако може да се догоди. Нисам могао да верујем, док нисам преживео “државни терор” од истог Далибора Ђорђевића и у организацији истих налогодаваца. Иста екипа, скоро идентичне, уигране методе, поновљен “злочин”. “Злочин” према деци, према родитељима, према просветним радницима… Да ли знају председници Николић и Марјановић, да ли зна републички просветни инспектор Далибор Ђорђевић, да су овим и оваквим насиљем допринели општој лошој атмосфери и несигурности у просвети која је довела до “Рибникара” и да ли су свесни да својим новим неодговорним акцијама праве и спремају ситуацију за нове “Рибникаре”. Нису. Душу и разазнање су им помрачили интереси, властодржачка сујета и жеља за осветом. Али постоји и одговорност “виших инстанци”. У министарству просвете раде изузетно коректни професионалци, постоје, међутим, тамо и појединци, партијски људи, који нису ни свесни ни где су дошли, ни који је њихов задатак. “У министарство идем када треба да сменим директора школе”, речи су пређашњег председника општине. Тамо постоје неки саговорници и сарадници у истом подухвату, подминистри, помоћници, чиновници… Сви они, људи, а нељуди, при просвети, а против просвете, својим замешатељним подухватима трасирају пут према новом “Рибникару”. Да ли ће нови министар просвете Ђукић-Дејановић да позове помоћника министра за инспекцијске послове да реши “случај” посрнулог републичког инспектора Ђорђевића? Да има савести, које нема и законитости Данијел Ђорђевић, тренутно на радном месту републичког просветног инспектора би у најкраћем року поднео оставку или би био смењен са те позиције. Сви знају да је он само пуки извршитељ, идејни творци су други, Николић и Марјановић. Ови људи су прекршили морални кодекс, неписани, и окренули се пракси притисака и уцена, оно што се у ововременом жаргону зове “мобинг”, али и много више, много противзаконитије, много нељудскије од тога, насиљу… Шта се од последње двојице, с обзиром да су на функцијама у општини Деспотовац може очекивати? Уцене, скривене, тј. анонимне кривичне пријаве, …Све то им одузима енергију и време да се баве активношћу за добробит грађана…

Да ли су у питању новци или чиста лудост? Зашто поменути Ђорђевић, који треба да штити закон, ради на урушавању система чији је део? Поступци Николе Николића и Златка Марјановића су разумљиви, ради се о чистој политичкој освети, коју смо код поменутих актера имали прилику да видимо више пута. Да ли ће за неко време неко ко одлучи да тражи “длаку у јајету”, можда ту “длаку” пронаћи и код Далибора, Николе, Златка…И то без наочара! Срушили су систем који би сутра и њих штитио од неких “недораслих” као што су они сада. “Народ је извор и утока власти”, ако случај републичког просветног инспектора не реши министар, решиће га народ, на улици или кад уђе у институције.