Народна изрека каже: црква без звона је исто што и човек без уста.

У аналима манастира Ресаве остаће записано: “Залагањем игумана Павла и братства манастира Ресаве набављена су четири звона која су освећена лета господњег 2023, деветнаестог новембра. Свету архијерејску литургију је служио његово преовештенство епископ браничевски господин Игњатије.”

Од крштења, па до смрти сваког православца прати звоно. За Србе звоно је и симбол слободе. Сваки значајнији догађај у животу заједнице отпочињао је звуком звона, буне и устанци, мобилизације и ратови, велике природне непогоде и пошасти… Дакле звоно је било позив на радост и утеха за тугу.

Употреба звона у црквама започела је од деветог века када су у Кампанији изливена прва звона од легуре цинка, бакра и месинга. Убрзо су почела да се користе у источном делу царства. Венецијански дужд је одмах по изливању првог звона послао на дар византијском цару 12 звона. Она су била постављена на храм Свете Софије у Цариграду. Звона су позивала на молитву, оглашавала радост и тугу, све док Цариград нису заузели Турци.

Задужбинаром се није сматрао само ктитор храма, већ и поклонодавац звона. Зато се великом ктитору деспоту Стефану својим поклоном придружио краљ Александар Карађорђевић који је двадесетих година прошлог века манастиру поклонио звоно. Оно је сада рестаурирано.

Звоно се обавезно освећује пре постављања јер се оно убраја у свештене предмете храма и има посебан литургијски значај. Тачно је утврђено кад и како се оглашава црквено звоно. Звонима се означава смрт хришћана и то тако што се звони три пута уколико је умро мушкарац, а ако је умрла жена два пута. Смрт владара или владике означава се највећим звоном три или више дана и то три пута на дан. У православним манастирима постоје најмање три звона. Мало звоно звони сваки дан на вечерње, јутрење и на часове по једанпут. Велико звоно звони н ,едељом и празником обично у три маха у размаку од четврт часа. За време литургије звоне сва звона. Од Великог четвртка па до Ускрса звона не звоне. То је време када се „везују звона”, због распећа Христа.

Православна звона имају већу висину од ширине и захваљујући томе производе педални тон тј. одзвон. Тежа су од католичких, али имају лакша клатна која су лабавије повезана са звоном. Познато је да је највеће звоно на свету Цар звоно у московском Кремљу, оно није никада звонило јер није никада окачено.

На многаја љета звонила манасијска звона, више на радост, него за тугу…