На скупштинским изборима одржаним 21. фебруара 1888. године, радикали су однели победу у Поморављу. Таса Ђикић је победио у Јагодини са укупно 202 гласа, док је против кандидат Петар Таушановић добио 27. За срез белички изабрани су Данило Анђелковић, Живан Радосављевић и Урош Вукићевић. За срез темнићки изабрани су Милија Миловановић и Васа Миленковић из Милутовца. У Ћуприји је победио Милија Ристић, који је још у току пре поднева добио 179 гласова, либерално-напредњачки кандидат Величковић 13, а либерални кандидат Микић 3 гласа. У Параћину су апсолутном већином победили Лазар Бошковић из Параћина и Милан Илић из Милировца (Мириловца). У ресавском срезу победили су такође радикали: Димитрије Катић, Драгољуб Илић и Гаја Милорадовић.  Анта Марковић, радикал, председник општине бигреничке, стављен је априла 1888. године у притвор, због убиства свог ванбрачног детета.

 Почетком јула исте године због убиства Пауна Љубића из Бигренице, окривљени су Анта Марковић, његова жена, његов  зет  Марјан Кокарић и његов шурак Јанош Трујић. Сматрало се да је то учинио, јер је Паун открио једну заверу Анте Марковића да се убију председник општинског суда Јанко Нонић и члан Паун Вијоровић. До тада су били блиски сарадници и пријатељи. Јачање Радикалне странке наступило је врло брзо, мада је било много случајева ометања рада странке и поништавања избора њихових чланова. У Деспотовцу је половином јула 1888. године полиција сменила председника општине Вула Богосављевића. Када на новим изборима није прошао напредњак Стаменко Симић, срески  начелник је распустио збор под изговором да су повереници изабрани незаконито. Од тада све до јануара 1889. године није сазиван избор. Одбор је после тога одредио избор и о датуму одржавања обавестио Илију Аврамовића. Он није дошао, али је поништио избор јер је изабран радикал за председника општине.

У Свилајнцу збор Радикалне странке одржан је 11. априла 1889. године уз присуство око 3.000 људи. На месту званом „Бојанче“, које је одређено за одржавање зборова, подигнута је бина са сликама Светозара Марковића и Адама Богосављевића, и украшена заставама. Збор је у 10 часова отворио Димитрије Катић. Он је изабран за председника збора, а на његов предлог, за потпреседнике су изабрани Мита Исаковић и Аврам Пејкић, а за секретаре: Љуба Павловић, учитељ, Ђока Ивковић, учитељ из Медвеђе и Владислав Кнежевић, учитељ из Тропоња. О програму Радикалне странке и уставној борби народа говорио је Мика Ђорђевић, адвокат из Београда. Сам програм странке причитао је Ђока Ивковић. О раду посланика на Великој народној скупштини говорио је Димитрије Катић. Најпре је говорио о борби за доношење устава, која се водила против вођа који су користили стари устав у вођењу државних послова на штету народа. Стари устав није ничим осигурао народна права, нити тачно одредио односе свих државних чиниоца, већ само одредио грађанске дужности. По старом уставу народ није имао права да сам ствара законе по којима ће живети у својој држави, а имао је само дужности т.ј. да плаћа порез, да кулучи, да војује. Новим уставом проширене су народна и грађанска права, одређен однос свих чинилаца у земљи, боље осигурана министарска одговорност и јача контрола народна, а тиме и смањена могућност злоупотребе у државним пословима. На крају Димитрије Катић је позвао чланове збора да дају предлоге. Милан Милосављевић из Грабовца преддложио је да се подигне споменик Стевану Синђелићу. Тај предлог подржао је Танасије Вучковић, професор и у подужем говору говорио о Ресави кроз историју. Збор једногласно прихватио предлог. Затим је изнет предлог да се приступи прегруписавању и преуређењу општина. О томе је говорио Аврам Пејкић из Јеловца. Затим је говорио Стојан Рибарац, који је два пута прекидан од стране збора. Тек на молбу Димитрија Катића њему је дозвољено да говори. Одржао је говор о заслугама либерала од 1858. године. Његов говор су критиковали Мика Ђорђевић, Димитрије Милентијевић, учитељ и Танасије Вучковић. Ради уписа чланства и договора око избора месних одбора за сваку општину, направљена је пауза од 30 минута. Према одлуци председника месних одбора за председника среског одбора изабран је Димитрије Катић, а за потпреседника Мита Исаковић из Свилајнца. Тада је на збору уписано 2.511 чланова. Накнадни уписи вршени су по месним одборима. За председнике новоформираних одбора изабрани су: Милоје Васић за Глоговац, Илија Вујић за Дубницу, Аћим Протић за Ломницу, Милан Милосављевић за Грабовац, Каменче Стојановић за Војску, Владислав Кнежевић за Тропоње, Никола С. Протић за Медвеђу, Аврам Пејкић за Јеловац, Милета Миленковић за Стењевац, Мита Исаковић за Свилајнац, Алекса Радовановић за Седларе, Јован Петровић за Бобово и Гаја Милорадовић за Деспотовац. На крају су прочитани телеграфски поздрави из Ћуприје, Петровца, Ракинца, Жабара и Бадњевца.

На изборима за председника општине у Деспотовцу, одржаним 18. фебруара 1889. године, за председника је изабран Тома Андрејић, радикал.

 Позив за организовањем одбора, радикалима параћинског среза упутио је Привремени одбор 10. фебруара: Крајње је време да се и у нашем крају и нашем срезу организујемо, да се истински упознамо и удружимо, како би постали сложни и јаки, те да можемо слободно стати на браник наших законских права и наше законске самосталности, зато вас братски позивамо да на дан 16-ог овог месеца дођете на збор народнорадикалне странке, која ће бити овде у Параћину у кафани код „Татар Богдана“ у два сата по подне. Дневни ред на збору: 1. Бирање часништва, 2 .Објашњење програма народно радикалне странке, 3. Образовање сталног партијског месног-среског одбора који ће руководити странчине послове за варош и срез, 4. Бирање повереника за свако село у срезу, који ће стајати у непосредној вези са месним-среским одбором, 5. Предлози појединих чланова странке, 6. Упис у чланство. 10. фебруар 1889. у Параћину. Привремени одбор: Лазар М. Бошковић, Димитрије К. Димовић, Милосав Павловић, Коста А. Станојевић, Михајло М. Младеновић, Н.С. Милошевић(Милошић) .