Већ више година уназад Дан општине Деспотовац се прославља 16. јуна. Дан се прославља као сећање на дан када је краљ Милан Обреновић потписао указ и село Војник преименовао у Деспотовац и село Деспотовац прогласио за варошицу. Тај документ је краљ Милан обреновић потписао 16. јуна 1882. године у Београду, дан после Видовдана, који се тада славио 15. јуна. Иначе Деспотовачки срез (територија која се поклапа са садашњом општином Деспотовац) је формиран 1871. године. Министар унутрашњих дела је предложио Народној скупштини кнежевине Србије 4/17. октобра 1871. да се формира срез Деспотовачки, а Народна скупштина је предлог усвојила 23. октобра, односно 6. новембра 1871. године.

У кнежевини и краљевини Србији у 19. веку на снази је био јулијански календар, тако назван по римском диктатору Гају Јулију Цезару из првог века пре нове ере, који га је и успоставио.

На територији Србије се јулијански календар употребљавао све до 1919. године. Са стварањем заједничке државе, Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, у коју су поред Србије и Црне Горе, које су користиле стари, јулијански календар, ушла и подручја Војводине, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, које су биле у саставу Аустроугарске, и користиле нови, грегоријански календар, одлучено је да се на целој територији нове државе успостави јединствен календар. У “Службеним новинама Краљевства СХС” 28. јануара 1919. године, на сам дан ступања на снагу, објављен је Закон о изједначавању старог и новог календара. “Дана 14. јануара 1919. године по старом календару престаје да важи стари календар, а дана 15. истог месеца, такође по старом календару, почиње да важи нов календар. Овај последњи дан ће се обележити датумом 28. јануара 1919. и за њим ће следовати датирање дана и месеца по новом календару”, каже се у поменутом Закону. Прва православна држава која је са јулијанског прешла на грегоријански календар била је Бугарска и то 1916. године, а Бугарска патријаршија 1968, бољшевичка Русија 1918. , Краљевина СХС, односно Југославија, 1919, а онда Румунија и Грчка.

У двадесетом и двадесетпрвом веку разлика између јулијанског, старог, православног календара и грегоријанског, новог календара је тринаест дана. Тако се православна или како је називају Српска нова година празнује 14. јануара, што је 1. јануар по јулијанском календару. Деспот Стефан је преминуо 19. јула 1427. године, по јулијанском календару, а овај датум Црква обележава као празник Свети Стефан Деспот српски 1. августа. Видовдан је у старом календару уписан као 15. јун, а слави се 28. јуна. Први српски устанак у Орашцу је подигнут 2. фебруара 1804, на Сретење, а слави се 15. фебруара.

Дакле, Дан општине Деспотовац, као сећање на проглашење Деспотовца за варош треба славити тринаест дана касније, односно 29. јуна, дан после Видовдана. Било како било, надамо се да ће се у будућности и ова нелогичност решити. Остаје нам да свим грађанима пожелимо све најбоље за њихов Дан, који је, свакако у јуну.