Школа у Јеловцу почела је са радом давне 1901. године. Школска зграда подигнута је на месту суднице залагањем самих сељака. Школа у Јеловцу је 1903. године имала 44 ученика, од чега 7 ‘никако ме долази’, док 37 похађа наставу. Почетком века у школи предаје учитељ Илија Ика Чаушевић, он је у селу живео са женом Живаном. После 1909. прешао је у Двориште, а у школу долази учитељ Живота Протић, син свештеника из Деспотовца. Када је учитељ Живота , као резервни официр отишао у рат 1912, њега замемјује свештеник Лазар Матијевић. Он се са српском војском повукао преко Албаније 1915. године, а школа није радила од 1915. до 1919.године. После Првог светског рата школа обнавља рад 15. фебруара 1920…
Овако почиње историја школе у коју су учили ђаци из Јеловца, Стрмостена, Жидиља и још неких села…Био је то успон школе и народа, породице и села… Први учитељ, кога још старци помињу у Јеловцу био је Ика Чаушевић , ера, а последњи учитељ је био Ненад Стојадиновић.Уместо првака у школи је васпитна група деце са васпитачицом Даницом Благојевић. Затварање школе је само најава затварања села, а нестајање села је сигурно крах народа и државе…О узроцима ћемо причати другом приликом, то је свакако велика тема…
На крају доносимо фотографије школске зграде данас и ‘уписнице’ после Првог светског рата…